ZA NJEGA KAŽU DA JE BIO NALIK ANĐELU GOSPODNJEM! Sutra slavimo Prepodobnog Tita Čudotvorca!

Srpska pravoslavna crkva 15. april obeležava Prepodobnog Tita Čudotvorca. 

Prepodobni Tit Čudotvorac još kao mladić se posvetio hrišćanstvu, čak toliko da  „omrze svet sujetni“. 

Uskoro je „ostavio svet“ i otišao u manastir „i primi anđelski obraz“.

„Ne žaleći sebe, on Boga radi prohođaše tesni i pretužni put monaškog života. I toliko se predade smernosti i poslušnosti, da ovim vrlinama prevaziđe ne samo bratiju nego i sve ljude“, piše u žitijama. 

Veoma brzo je postao iguman i, kako se navodi u žitijama, „pastir slovesnih ovaca Hristovih“.

„I imađaše prema svima toliku ljubav i krotost i samilost, da mu niko u ono vreme nije bio sličan u tome“.

Sačuvavši od mladosti čistotu duše i tela, prema predanju, izgledao je kao anđeo Gospodnji.

Zbog toga je zadobio od Boga dar čudotvorstva.

„U vreme ikonoborske jeresi pokaza se kao živi i nepokolebljivi stub Crkve Hristove. A kada se preseli ka Gospodu, ostavi mnogobrojne učenike i sapodvižnike svoje, taj živi obraz svoje vrline i podvižničkog života“.

Upokojio se mirno u devetom veku.

Tropar – Prepodobni Tit Čudotvorac (glas 8):

U tebi se, oče, sigurno spase bogolikost, jer si primivši Krst, sledio Hrista. Delima si učio prezirati telo, želeći više za dušu stvari besmrtne, zato i sa Anđelima, Sveti Tite, raduje se duh tvoj.

Inače, SPC se danas seća i Svetih mučenike Amfijana i Edesija.

Oni su bili rožena braća Iz grada Patare.

„Kada učahu svetske nauke u gradu Viritu prosvetiše se nekako Duhom Božjim, te poznavši laž neznaboštva nazreše istinu hrišćanstva. Pa kad se vratiše doma, ne mogoše živeti više sa neznabožnim roditeljima i srodnicima nego tajno odbegoše u Kesariju Palestinsku k prezviteru Pamfilu poznatom po svetosti i duhovnoj učenosti“.

Kod Pamfila se poučavahu zakonu Božjem dan i noć i upražnjavahu u podvizima hrišćanskim.

Rođen je 315. godine u Jerusalimu u vreme Konstantina Velikog, gde se zamonašio i kasnije postao patrijarh 350. godine.

U Kopronimovo vreme, ikonoborci su ga primoravali da se odrekne molitvenog poštovanja svetih ikona, ali on je to kategorički odbio.

Žestoko mučen, pao je na zemlju, glasno zahvaljujući Bogu što ga uzima k sebi.

Ustanovljen je krajem četvrtog veka u Jerusalimu „za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Gospoda Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, jašući na magaretu, šest dana pre Pashe.“