“UPISANA JE U NEBU”: Potresne reči vladike Atanasija na sahrani monahinje Gavrile u manastiru Kumanica

U Manastiru Kumanica verni narod, sveštenstvo i monaštvo oprostili su se od monahinje Gavrile (Aćimović), koja je svoj život posvetila Bogu i monaškom podvigu. Povodom njenog upokojenja, Svetu zaupokojenu Liturgiju služio je Arhiepiskop i Mitropolit mileševski g. Atanasije, uz sasluživanje sveštenika i sveštenomonaha iz više eparhija Srpske Pravoslavne Crkve. Nakon Liturgije usledili su monaško opelo i beseda Mitropolita Atanasija, koji je govorio o putu kojim je monahinja Gavrila išla, ali i o tajni monaškog života, u kojem čovek nastoji da bude nepoznat svetu, a poznat Bogu.

– Ispraćamo zajedno sluškinju Božiju monahinju Gavrilu. Ona je završila svoj veliki podvig, ispunila svoje dane života, boravka među nama, i sada polazi Gospodu svome da bude bliže Njemu – rekao je Mitropolit Atanasije.

Govoreći o monaškom putu, on je istakao da se njegov smisao često nalazi upravo u tihom i neprimetnom služenju, daleko od želje za zemaljskom slavom i priznanjima.

– Onaj ko pođe monaškim putem nastoji da sebe učini ili nimalo ili vrlo malo poznatim ovome svetu. To je taj monaški put, bogougodni – kazao je Mitropolit.

Prema njegovim rečima, monaški život jeste neprestano uspinjanje putem Jevanđelja, smirenja i usvajanja vrlina koje čoveka približavaju Hristu.

– Pošla je onim lestvicama usavršavanja koje smo i danas, ispraćajući nju, monahinju Gavrilu, pročitali. Išla je po Jevanđelskom putu, onom stazom koju preporučuje Gospod naš onima koji žele da se usavršavaju. Put smirenja, put stalnog usavršavanja, put usvajanja svih vrlina, i to savršenih, Jevanđelskih – rekao je on.

U svojoj besedi Mitropolit Atanasije podsetio je i na stvarnost sveta u kojem čovek svakodnevno susreće patnju i smrt. Ipak, kako je naglasio, Hristovim dolaskom smrt više nema poslednju reč.

– Mi živimo u takvom svetu gde se strada mnogo, umire se, u svetu plitkom u ljubavi, gde smrt i zakoni smrti imaju veliku moć. Taj naš svet Gospod je preobrazio svojim prisustvom, svojom pobedom nad svim tim slabostima našeg sveta – kazao je Mitropolit Atanasije.

Podsetio je da Hristos nije došao samo da pobedi smrt, već i da čoveka povede putem te pobede.

– Gospod nam je dao priliku da živeći u Zajednici sa Njime i mi budemo pobednici kao što je On pobedio. Zato je i došao da bi nas poveo tim putem pobede – istakao je.

Upravo u tome Mitropolit Atanasije vidi i posebnost monaškog podviga monahinje Gavrile. Iako nije težila da bude poznata među ljudima, njen život, prema njegovim rečima, nije ostao nezapažen pred Bogom.

– Monahinja Gavrila nije htela i nije ni postala mnogo poznata ovome svetu, ali ona je uspela da bude upisana u nebu. Njeno služenje je zabeleženo, anđelima je poznata, nebeskoj vojsci anđelskoj, mnogo značajnijoj od ove zemaljske – rekao je Mitropolit.

Dodao je da će uspomena na monahinju Gavrilu ostati vezana za Kumanicu, ali i za druga mesta na kojima je njeno služenje ostavilo trag.

– I ostaće trajno poznata i pominjana, pamćena i pominjana, na ovom mestu i na mnogim drugim mestima. Eto, to se događa sa monasima koji nastoje da sebe učine neprimećenima od ovoga sveta. Primećeni bivaju od Neba, zabeleženi – poručio je Mitropolit Atanasije.

Na kraju besede Mitropolit je naglasio da monahinju Gavrilu verni ispraćaju sa ljubavlju, moleći se Gospodu da podari Crkvi slične sluškinje Božije.

Nakon molitava uznetih Gospodu da primi dušu svoje sluškinje i nastani je u Carstvu Nebeskom, zemni ostaci novoprestavljene monahinje Gavrile sahranjeni su u monaškom groblju manastira Kumanica.

Njeno zemaljsko služenje je završeno, ali sećanje na njen monaški podvig ostaje među onima koji su je poznavali i u svetinji kojoj je posvetila svoj život.

– U blaženom usnuću večni pokoj podaj, Gospode, novoprestavljenoj sluškinji Tvojoj, monahinji Gavrili, i učini joj večni spomen.