Praznik Preobraženja Gospodnjeg ove godine u Sabornom hramu u Zagrebu imao je poseban značaj, jer je njime započeto obeležavanje 160 godina od izgradnje ove svetinje. Prazničnom svetom Liturgijom načalstvovao je episkop valjevski Isihije, uz sasluženje episkopa buenosajreskog i južno-centralnoameričkog Kirila, administratora Mitropolije zagrebačko-ljubljanske. Svečanost je obeležio i posebno značajan dar Sabornom hramu: čestice moštiju dvojice velikih srpskih svetitelja, Svetog vladike Nikolaja Žičkog i Svetog prepodobnog Justina Ćelijskog.
Preobraženje kao poziv na život u svetlosti Božjoj
Posle čitanja Jevanđelja, vladika Isihije započeo je besedu rečima apostola Petra izgovorenim na gori Tavoru:
– Gospode, dobro nam je ovde biti.
Vladika Isihije objasnio je da se ove reči, izgovorene pred tajnom Hristovog Preobraženja, mogu razumeti i u kontekstu liturgijskog sabranja Crkve. Čoveku je dobro biti u prisustvu Božjem i u hramu Gospodnjem, a naročito na praznik Preobraženja Gospodnjeg.
Govoreći o samom događaju na gori Tavoru, episkop je podsetio da je Gospod pred svojim najbližim učenicima pokazao svoju slavu onoliko koliko su oni mogli da je prime. Apostoli nisu videli svu punoću slave Božje, već su, kako se kaže u prazničnom troparu, videli Hristovu slavu „koliko mogahu“.
Posebno je ukazao na to da su upravo Petar, Jakov i Jovan, trojica učenika koji su bili svedoci Preobraženja, kasnije bili sa Hristom i u Getsimaniji, uoči Njegovog stradanja. Zato se događaj na Tavoru ne može posmatrati odvojeno od Krsta i Hristovog dobrovoljnog stradanja.
Govoreći o Mojsiju i Iliji, koji su se pojavili pred učenicima i razgovarali sa Hristom, vladika Isihije podsetio je na njihov poseban značaj. Mojsije predstavlja Zakon, a Ilija Proroke. Njihovo prisustvo uz Hrista svedoči da On ispunjava Zakon i sve ono što su proroci najavljivali o događajima našeg spasenja.
Osvrćući se na pitanje kako su apostoli mogli da znaju ko su Mojsije i Ilija, iako ih nikada ranije nisu videli, episkop Isihije rekao je:
– Znali su u blagodati, u svetlosti blagodati Duha Svetog. Bilo im je jasno ko je to.
Vladika je podsetio i na Hristovu ličnost kao večnog Sina Božjeg, koji je, ostajući ono što jeste po božanstvu, primio potpunu ljudsku prirodu. Božanska priroda ostaje nedostupna ljudskom gledanju, ali se kroz Hristovu Ličnost i Njegovu čovečansku prirodu otkriva božanska slava, koja se projavljuje kao svetlost.
U događaju Preobraženja otkriva se i tajna Svete Trojice. Hristos se preobražava pred učenicima, oblak svedoči o prisustvu Duha Svetog, a iz oblaka se čuje glas Boga Oca:
– Ovo je Sin moj ljubljeni, Njega poslušajte.
Episkop Isihije podsetio je da se slično svedočanstvo Oca čulo i prilikom Hristovog Krštenja od Svetog Jovana Krstitelja, ali se na Tavoru dodaju reči: „Njega poslušajte“. Do tog trenutka Gospod je već izvršio gotovo čitavo svoje javno delo: propovedao je Jevanđelje, isceljivao i otkrivao premudrost Božju. Preobraženje je, kako je rekao vladika, vrhunac Njegovog delovanja pred put ka stradanju.
Posebno govoreći o vezi Preobraženja i Krsta, episkop Isihije podsetio je da je Hristos neposredno pre ovog događaja učenicima najavio svoje stradanje:
– Ko hoće da ide za mnom, neka se odrekne sebe i uzme krst svoj i krene za mnom.
Hristos je zatim na Tavoru pred odabranim učenicima pokazao svoju slavu kako bi, kada Ga vide raspetog, razumeli da Njegovo stradanje nije nametnuto, već dobrovoljno. Zakon i Proroci, istakao je vladika, u Hristu dobijaju svoje ispunjenje.
Zbog toga je Preobraženje nazvao i „upotpunjujućim Bogojavljenjem“, u kojem se ponovo otkriva Sveta Trojica pred čas Hristovog stradanja.
– I sve se sažima u trenutku, u trenutku Preobraženja, rekao je episkop Isihije.
Međutim, svetlost Preobraženja ne ostaje samo vezana za događaj na Tavoru. Ona, prema rečima vladike Isihija, stalno sija u Crkvi, a naročito na svetoj Liturgiji. Upravo zato je vernike podsetio da se i oni preobražavaju u zajednici sa Hristom, posebno kroz evharistiju.
– Kada smo na liturgiji, da znamo da smo mi na Preobraženju, da se mi preobražavamo. I kada se pričestimo, mi dobijemo više nego što su tada dobili apostoli: dobijemo da se sjedinimo sa Onim koji jeste Svetost, da se sjedinimo sa Gospodom Isusom Hristom – kazao je vladika Isihije.
Obnova hrama kao poziv na obnovu čoveka
Posle liturgije osveštani su slavski darovi. Čestitajući hramovnu slavu, episkop Kirilo podsetio je da se ovogodišnje Preobraženje proslavlja u jubilarnoj 160. godini od izgradnje Sabornog hrama u Zagrebu.
On je istakao da dosadašnje svečanosti predstavljaju početak obeležavanja ovog značajnog jubileja, koji će biti nastavljen.
Osvrćući se na obnovu Sabornog hrama, vladika Kirilo podsetio je na radove izvedene tokom proteklih godina, ali je naglasio da spoljašnja obnova svetinje treba da bude praćena i unutrašnjom obnovom čoveka.
– Nadamo se da i mi svojom dušom, unutrašnjim stanjem, takođe sledimo tu obnovu.
Cilj hrišćanskog podviga, poručio je episkop Kirilo, jeste preobraženje čoveka i zajednica sa Bogom. Govorio je i o svojoj ličnoj vezi sa manastirom Koviljem i bratstvom koje ga je tokom studentskih dana utvrđivalo u veri, kao i o značaju Eparhije valjevske, sa kojom su neraskidivo povezana imena Svetog vladike Nikolaja Žičkog i Svetog prepodobnog Justina Ćelijskog.
U znak zahvalnosti i bratske ljubavi u Hristu, episkop Kirilo darivao je episkopu Isihiju ikonu Presvete Bogorodice Lepavinske, sa željom da se pred njom molitveno seća sveštenstva i vernog naroda zagrebačke parohije.
Čestice moštiju Svetog Nikolaja i Svetog Justina stigle u Zagreb
Posebno mesto u prazničnom sabranju imao je dar koji je vladika Isihije doneo Sabornom hramu.
Govoreći o Svetom vladiki Nikolaju i Svetom Justinu, episkop Isihije istakao je da su ova dvojica svetitelja duboko ukorenjena u životu našeg naroda. Njihovo svedočanstvo pokazuje da tavorska svetlost nije nedostižna čoveku, već da je svetost stvarni cilj hrišćanskog života.
– Ta svetlost je ostvariva. To je naš cilj. Ništa manje nije cilj za nas hrišćane.
Svetitelji, dodao je vladika Isihije, svojim životom ne svedoče o sopstvenoj slavi, već o slavi Božjoj.
Tom prilikom episkop Isihije darivao je Sabornom hramu u Zagrebu čestice moštiju Svetog vladike Nikolaja Žičkog i Svetog prepodobnog Justina Ćelijskog, da u ovoj svetinji ostanu na blagoslov i molitveno poklonjenje vernom narodu.
Za zagrebačku crkvenu zajednicu ovaj dar ima posebnu duhovnu težinu. Čestice moštiju dvojice velikih srpskih svetitelja ostaće u Sabornom hramu kao blagoslov vernom narodu i kao neposredna veza sa svetiteljima čije je duhovno nasleđe duboko obeležilo život Srpske pravoslavne crkve.
Vladika Isihije pozvao je vernike da se ovim svetiteljima molitveno obraćaju, ali i da pohode svetinje Eparhije valjevske u kojima počivaju njihove svete mošti.
Prazničnom sabranju prisustvovali su i predstavnici Rimokatoličke crkve, gradskih vlasti, kao i srpskih političkih i kulturnih organizacija. Proslava hramovne slave nastavljena je posle bogosluženja za trpezom ljubavi.
BONUS VIDEO
U Sabornom hramu Preobraženja Gospodnjeg Svetu arhijerejsku Liturgiju služili su vladike Kirilo i Jovan.
Dok policija istražuje vandalizam nad pravoslavnim objektom, predsednik Samostalne demokratske srpske stranke upozorava na atmosferu u javnom prostoru i ukazuje na širi društveni kontekst koji prati slučaj.
Marko Princ, član parohije napadnutog Sabornog hrama, tvrdi da se iza razbijenog vitraža ne krije samo nasilje na ulici, već i nevidljivi sukob koji deli ljude, gradove i vere i koji, kako kaže, ima svoju jasnu duhovnu logiku.
U Tornju kod Pakraca vernici i sestrinstvo Manastira Jasenovac okupili su se na Svetoj liturgiji, dok drevna svetinja na seoskom groblju čuva svedočanstvo o viševekovnom prisustvu Srba u zapadnoj Slavoniji.
POGLEDAJTE JOŠ:
IDEM PREKO ZEMLJE SRBIJE… Histerija blokadera: Ne mogu da podnesu što je Vučić konstantno s narodom i što ga narod oduševljeno dočekuje
OVO JE SADRŽAJ PISMA KOJE JE VUČIĆ POSLAO RUTEU: „Preuranjeno povlačenje Kfora, procena ne prepoznaje sve rizike po bezbednost Srba!“
SAČUVANI ŽIVOTI: Srpski vatrogasci se junački nose sa vatrenom stihijom