TRENUTAK KADA SE SVE U ČOVEKU MENJA: Vladika Nikolaj otkriva šta se događa kada se duhovno “praznimo”

Nisu svi padovi vidljivi oku. Neki se događaju u tišini srca, onda kada čovek izgubi mir, kada ga napuste radost i snaga, a mesto poverenja zauzmu nemir i strah. U besedi za subotu prve sedmice po Duhovima, vladika Nikolaj Velimirović podseća da nijedno udaljavanje od Boga nije konačno dok postoji spremnost na pokajanje. Njegove reči govore o neprekidnom ritmu ljudskog života o padovima i ustajanjima, o trenucima tame i povratku svetlosti koju u srce ponovo donosi Duh Sveti.

Beseda o tome kako se ljubav Božja izliva u srca ljudska

„Ljubav Božja izli se u srca naša Duhom Svetijem koji je dat nama.“ (Rim. 5, 5)

Ljubav je radost, i ljubav radošću pomazuje srce čovekovo. Ljubav je, braćo, sila, i ljubav silom pomazuje srce čovekovo. Ljubav je mir, i ljubav mirom pomazuje srce čovekovo. A od radosti, sile i mira rađa se hrabrost, i ljubav hrabrošću pomazuje srce čovekovo.

Ljubav Božja, kao mirisni jelej, izliva se u srca naša ne drukčije nego Duhom Svetim, Duhom sveblagim i svesilnim. Potpuno nezasluženo od nas izliva Duh Božji ljubav Božju u srca naša u tajni miropomazanja. No mi tu ljubav vremenom prenebregavamo, i grehom od Boga se udaljavamo, i padamo u bolest duhovne raslabljenosti. I Duh Sveti, ne mogući obitavati u sasudu nečistom, udaljava se iz srca našeg.

A kada se Duh Sveti od nas udalji, udaljava se namah i radost, i sila, i mir, i hrabrost. I mi postajemo žalosni, bezsilni, uznemireni i strašljivi. No sveblagi Duh Božji samo se udaljava od nas, ali nas ne napušta potpuno. Ne napušta nas On, nego nam, bolesnim, nudi lekove kroz tajnu pokajanja i tajnu pričešća. A kada se pokajanjem i pričešćem ponovo očistimo, tada se On, Bog Duh Sveti, ponovo useljava u nas i izliva ljubav Božju u srca naša. Padamo i ustajemo, padamo i ustajemo! Kada padnemo, Duh Božji stoji kraj nas i diže nas, ako mi poželimo da se dignemo.

Kada pak ustanemo, Duh Božji stoji u nama sve dokle mi po grehu i gluposti ne poželimo da padnemo. Tako mi u ovom životu naizmenično bivamo plodna njiva i pustinja, sinovi pokajani i sinovi bludni, punoća i praznina, svetlost i tama.

O Bože Duše Sveti sveblagi, ne odstupi od nas i kad Te mi hoćemo i kad Te mi nećemo. Prebudi s nama do smrti naše, i spasi nas u život večni. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

U besedi za nedelju 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači delovanje Duha Božjeg kao silu koja ne ostavlja prostor za neutralnost, već vodi čoveka kroz unutrašnju nužnost.

U besedi o deci Božjoj Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na unutrašnje svedočanstvo koje, po hrišćanskom učenju, dolazi od Duha Svetoga i otkriva čoveku njegov identitet i pripadnost.

U besedi za četvrtak prve sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje duhovni preokret u kome čovek, po sopstvenoj odluci, gubi unutrašnju zaštitu i ulazi u stanje koje menja njegovu prirodu iz temelja.

U besedi za petak prve nedelje po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto gorčina, gnev, ljutnja, pakoš i nepraštanje nisu samo slabosti, već prepreke koje čoveka udaljavaju od blagodati i unutrašnje radosti.