Zašto reči pape imaju političku težinu u Americi
Iza ove razmene stoji dublja struktura odnosa. Rimokatolička crkva u Sjedinjenim Američkim Državama okuplja više od 60 miliona vernika, odnosno oko petine odraslog stanovništva. Papa Lav XIV, kao prvi pontifik rođen u Americi, uživa podršku čak 84 odsto katolika u zemlji. Upravo zato svaka njegova reč ima političku težinu, a svaka kritika predsednika odjek koji se ne može ignorisati.
Od Franje do Lava – kontinuitet otvorenih sukoba
Ono što današnji sukob čini posebno zanimljivim jeste činjenica da on nije izuzetak, već nastavak kontinuiteta.
Tramp je i ranije ulazio u oštre polemike sa Vatikanom. Njegov sukob sa papom Franjom počeo je još tokom predsedničke kampanje, kada je pontifik kritikovao ideju o izgradnji zida na granici sa Meksikom rečima da osoba koja gradi zidove, a ne mostove, ne može sebe nazivati hrišćaninom. Tramp je uzvratio optužbom da je sramno da verski vođa dovodi u pitanje nečiju veru. Nesuglasice su se nastavile i tokom njegovog mandata, naročito oko migracione politike i planova za masovne deportacije.
Obama i Vatikan – sukob oko vrednosti i nadzora
Ni prethodna administracija nije bila lišena napetosti. Barak Obama je od početka imao komplikovan odnos sa Vatikanom, pre svega zbog pitanja abortusa i verskih sloboda. Sveta stolica je odbila njegov izbor za ambasadora, smatrajući ga nedovoljno posvećenim zaštiti života. Dodatni udarac odnosima bio je raskid višemilionskog ugovora sa američkim biskupima zbog pitanja kontracepcije. Situacija je dodatno zaoštrena kada je Stejt department 2012. godine prvi put uvrstio Vatikan na listu jurisdikcija koje izazivaju zabrinutost zbog pranja novca, potez koji su mnogi katolici doživeli kao otvoreni napad. Već naredne godine izbila je nova afera, kada su se pojavili izveštaji da je američka Nacionalna bezbednosna agencija pratila komunikaciju kardinala uključenih u izbor pape Franje, što je pokrenulo optužbe o špijuniranju Svete stolice.
Kada predsednik ignoriše papu – slučaj Buša i rat u Iraku
Još dramatičniji bio je sukob između Džordža V. Buša i pape Jovana Pavla II. Dok je Vašington pripremao invaziju na Irak 2003. godine, papa je otvoreno ustao protiv rata, nazivajući ga porazom za čovečanstvo. U pokušaju da utiče na odluku, poslao je kardinala Pija Lagija u Belu kuću sa ličnim pismom. Prema navodima izvora, Buš pismo nije ni otvorio, već je poručio da veruje da je rat Božja volja. Kada je godinu dana kasnije posetio Vatikan, papa je ponovio svoje protivljenje, što je dovelo do toga da američki predsednik napusti sastanak.
Klinton i papa – borba oko „kulture života“
Ni devedesete nisu bile mirnije. Administracija Bila Klintona često se nalazila na suprotnoj strani od Jovana Pavla II, naročito po pitanju abortusa i kontracepcije. Na susretu u Denveru 1993. godine papa je javno ukorio Klintona zbog njegove politike, a sukob je kulminirao na konferenciji Ujedinjenih nacija u Kairu 1994, gde je Vatikan aktivno radio protiv formulacija koje bi mogle biti protumačene kao podrška abortusu. Čak je i papina poseta Sent Luisu 1999. godine protekla u znaku ove rasprave, uz snažne poruke o „kulturi života“.
Kada se ovi događaji posmatraju zajedno, jasno je da se ne radi o izolovanim incidentima, već o dugotrajnom neskladu između političke moći i moralnog autoriteta. Američki predsednici, bez obzira na versku pripadnost, od baptista i metodista do protestanata bez denominacije, redovno su dolazili u sukob sa papama kada bi se otvorila pitanja rata, života, migracija ili društvene pravde.
Sukob Donalda Trampa i pape Lava XIV tako postaje više od aktuelne vesti. On je nova epizoda u priči koja traje decenijama, priči u kojoj nijedna strana ne odustaje lako, jer obe veruju da govore u ime višeg principa. Upravo zato svaki naredni susret Bele kuće i Vatikana nosi u sebi mogućnost dijaloga, ali i rizik od novog razlaza koji će, kao i ovaj, odjeknuti daleko izvan granica politike.
Poglavar Rimokatoličke crkve poziva lidere da se vrate dijalogu, upozorava na stradanje nevinih i najavljuje lično učešće u Krsnom putu na Veliki petak kao simbol solidarnosti sa svima koji pate.
Posle molitvenog bdenja u Bazilika Svetog Petra, poglavar Rimokatoličke crkve pozvao je na kraj sukoba i povratak dijalogu, dok je predsednik SAD reagovao oštrom porukom u kojoj dovodi u pitanje okolnosti izbora Svetog Oca.
AI slika izazvala buru nakon Trampovog brutalnog napada na papu Lava, dok stručnjaci upozoravaju da ovakvi potezi mogu dodatno rasplamsati sukobe i produbiti globalnu krizu oko Irana.
Poglavar Rimokatoličke crkve ponovo ističe da delovanje Crkve proizlazi iz duhovne, a ne političke odgovornosti.
POGLEDAJTE JOŠ:
VOJISLAV ŠEŠELJ ZADOVOLJAN IZJAVOM ČEŠKOG ŠEFA DIPLOMATIJE O KOSOVU I METOHIJI! Ovo je sjajna vest!
Račun za struju može vas se smanjiti i duplo, ako primenite jednu stvar u domaćinstvu: Za ovaj trik Srbi ne znaju
RADULOVIĆ: POSLE ŠVERCA DUVANA, EKIPA DRAGANA MILIĆA „PALA“ I ZA ALKOHOL