TAJNA MUDROSTI KOJA SE NE UČI U KNJIGAMA: Vladika Nikolaj otkriva gde znanje prestaje, a počinje nešto mnogo dublje i vrednije

Na samom početku Knjige Priča Solomonovih stoji rečenica koja u besedi vladike Nikolaja Velimirovića dobija oštrinu dijagnoze: „Početak je mudrosti strah Gospodnji“. Oko te kratke rečenice razvija se čitav duhovni okvir u kome se meri svako ljudsko znanje – ne po širini informacija koje obuhvata, već po tome da li u sebi nosi svest o Bogu. Vladika Nikolaj, kroz snažne slike i nepomirljive kontraste, razdvaja znanje koje ostaje bez ploda od mudrosti koja se rađa iz unutrašnjeg straha Božjeg, ukazujući da bez tog temelja i najveća umnost ostaje nedovršena i krhka.

Beseda o tome šta je početak mudrosti

„Početak je mudrosti strah Gospodnji.“ (Priče Solomonove 1, 7)

Ako bi neko znao broj zvezda na nebu, i imena riba u moru, i zbir trave u polju, i navike zverova u gori, a nemao straha od Boga, njegovo znanje je kao voda u rešetu. I pred smrt to znanje ga čini većim strašljivcem od puke neznalice.

Ako bi neko mogao pogoditi sve pomisli ljudske, i proreći sudbine ljudske, i objaviti svaku tajnu što zemlja krije u svojim dubinama, a nema straha od Boga, njegovo znanje je kao mleko nasuto u nečist sud, od koga se sve ukvari. I na samrtnom času njegova mudrost neće svetleti ni koliko ugarak bez plamena, nego će mu noć smrtnu činiti još tamnijom.

Početak je mudrosti strah Gospodnji. Ko nije pravilno počeo, kako će pravilno dovršiti? Ko je od početka pošao krivim putem, mora se vratiti nazad i uhvatiti pravilan početak, to jest kročiti nogom na pravi put. Ko nema straha od Boga, taj ne može imati ljubavi prema Bogu. Šta govorimo? Ko nema straha od Boga, taj nema vere u Boga. Najveći podvižnici, samomučenici, koji su se po 40 ili 50 godina podvizavali dan i noć, do smrti su bili ispunjeni strahom od Boga, a oni, najbezgrešniji među smrtnima, vapili su na samrtnom času: „Bože, pomiluj me grešnoga!“

Strah od Boga je so celokupne pobožnosti. Ako nema te soli, sva naša pobožnost je bljutava i mlitava. Strah od Boga priteže bedra, opasuje trbuh, otrežnjava srce, zauzdava um, bičuje samovolju. Gde je pokajanje bez straha od Boga? Gde smirenje? Gde uzdržanje? Gde celomudrije? Gde strpljenje? Gde služba i poslušnost?

O braćo moja, poljubimo ovu reč kao svetu istinu: „Početak je mudrosti strah Gospodnji!“ O Gospode svesilni, ukoreni strah Tvoj u srca naša. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

U besedi za utorak 2. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o bezbrojnim preobraženim dušama, skrivenim podvizima i svetosti koja je ostala nepoznata svetu, ali nije ostala sakrivena pred Bogom.

U besedi za sredu 2. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o odgovornosti, roditeljstvu i dubokom smislu zajednice koju naziva velikom tajnom Božjom.

U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 2. sedmice po Duhovima otkriva se odnos muškarca i žene kao odraz višeg jedinstva, u kome se bliskost uzdiže u duhovnu dimenziju koja prevazilazi uobičajeno poimanje.

U besedi za petak 2. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto za služenje Crkvi nisu dovoljni ni znanje ni ljudsko priznanje, već blagodat koja se prenosi od apostolskih vremena.