“SVE ĆE JEDNOG DANA NESTATI”: Vladika Nikolaj otkriva mračnu stranu lepote

Lepota koja se pretvori u predmet gordosti postaje svedočanstvo protiv čoveka. Upravo tu oštru granicu između ukrasa tela i stanja duše povlači vladika Nikolaj Velimirović, tumačeći reči proroka Isaije u besedi za ponedeljak 13. sedmice po Duhovima. Njegova beseda ne govori samo o prolaznosti telesne lepote, već o mnogo dubljoj opasnosti: kada se duša zarobi sujetom, spoljašnji sjaj više nije ukras, već odraz unutrašnjeg pada.

Beseda o tome kako s grehom dolazi rugoba

„Mesto mirisa biće smrad, i mesto poasa raspojasina, mjesto pletenica ćela – mesto lepote ogorjelina. (Isa. 3, 24)

Ovo je reč o ženama raskošnim i besputnim, o kćerima Sionskim, koje se pogordiše i idu opružena vrata i namiguju očima, sitno koračaju i zvekeću nogama. Šta to učini gordim žene jevrejske? Da li vrlina? Vrlina nikad ne čini gordim, jer je vrlina upravo lek protiv gordosti. Da li sila naroda i stalnost države? Ne; naprotiv, prorok baš i proriče blisko ropstvo naroda i propast države.

I kao jedan od glavnih uzroka ropstva i propasti navodi sujetnu raskoš, duhovno ništavilo i besputstvo žena. Šta ih, dakle, učini tako gordim i oholim? Nakit i vezovi, nizovi i lančići, trepetljike i ukosnice, podveze i pojasi, risi i prstenovi, toboci i ogledala. Eto, to ih učini gordim i oholim!

Upravo, sve to je izraz njihove bezumne gordosti, a pravi uzrok gordosti jeste duhovno ništavilo. Od duhovnog ništavila dolazi gordost, a to spoljašnje šarenilo, koje žene vešaju na svoje telo, samo je jasno objavljivanje bezumne gordosti.

Šta će biti od svega toga na kraju? Smrad, i raspojasina, i ćela, i ogorelina. To će biti onda kad narod bude pao u ropstvo. Kao što obično biva: prvo se duh zarobi telom, pa onda telo spoljašnjim neprijateljem.

No to će biti i onda kada dođe neizbežni zavojevač naših telesa, smrt. Neće pomoći mirisi u grobu, u carstvu smrada. Niti će trebati pojasevi za golu kičmenu kost. Niti će pletenice spasti od ćelavosti lubanje, ni sva lepota od crne ogoreline.

To je neizbežan udes i najlepših, i najzdravijih, i najraskošnijih žena. No to nije najveća nesreća. Najveća je nesreća što će duša tih žena, sa smradom, raspasanošću, ćelom i ogorelinom, izaći pred Boga i pred nebesnu vojsku prekrasnih Božjih angela i pravednika.

Jer smrad tela označava smrad duše od bludne pohoti; raspojasana tela označavaju nenasitost duše za telesnim uživanjem; ćelavost tela, ćelavost duše od dobrih dela i čistih misli; ogorelina tela, spaljenost savesti i uma.

O, kako je strašno viđenje Isaije, sina Amosova, strašno onda, strašno i danas; strašno, jer istinito.

Gospode sveti prečisti, pomozi ženama koje se krste krstom Tvojim, da se sete duša svojih i očiste duše svoje pre Suda Tvog pravednog. Da duše njihove, zajedno sa telesima njihovim, ne postanu večiti smrad. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

BONUS VIDEO

Tumačeći reči iz Prve poslanice apostola Petra, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto gordost čoveka udaljava od blagodati, dok smirenje otvara put Božjoj milosti.

Tumačeći proročanske reči Isaije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o prolaznosti telesnog izgleda, ali još više upozorava na ono što se događa sa dušom kada je čovek zapostavi zarad raskoši, gordosti i telesnih uživanja.

Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za subotu 12. sedmice po Duhovima vodi nas mnogo dalje od priče o drevnom idolopoklonstvu i suočava sa pitanjem čemu danas poklanjamo svoje srce.

U besedi za 12. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava šta se događa kada nezrele i nepobožne pomisli potisnu duhovnu mudrost, a čovek se udalji od Božjeg zakona koji mu daje red i unutrašnju snagu.