Srpska pravoslavna crkva 12. maja slavi Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca, velikog iscelitelja čije mošti počivaju u manastiru Ostrog. Ovaj dan se obeležava crvenim slovom, a veruje se da su na današnji dan moguća najveća čuda i isceljenja za one koji sa verom dolaze, posebno u manastir Ostrog.
Sveti Vasilije Ostroški rođen je 1610. godine kao Stojan Jovanović u Popovom Selu u Hercegovini, „od roditelja prostih no blagočestivih“.
U strahu od danka u krvi, roditelji su ga u dvanaestoj godini poslali u skroviti manastir Zavalu, u kojem je već tada igumanovao njegov stric, iguman Serafim. Tamo se učio crkvenoj pismenosti. Posle nekoliko godina, Stojan je prešao u trebinjski manastir Tvrdoš, gde je primio monaški postrig i sveštenički čin, postavši paroh popovopoljski.
Docnije je izabran i posvećen za episkopa Zahumskog i Skenderijskog, mimo svoje volje. Kao arhijerej najpre je stanovao u manastiru Tvrdoš.
Kada su Turci razorili Tvrdoš, bežao je na Svetu goru, ali ga je narod u Bjelopavlićima zaustavio uz obećanje da će mu svako davati po mericu pšenice za izdržavanje. Vladika je ostao i najpre se podvizavao u jednoj pećini u Pješivcima, a kasnije prelazi u ostrošku pećinu gde je nastavio svoj strogi podvižnički život.
Manastir Ostrog podigao je Sveti Vasilije Ostroški 1665. godine. Smešten je u planinskom masivu Ostroških greda u Crnoj Gori, a izgradio ga je u prirodnom pećinskom udubljenju kao svoju isposničku ćeliju i duhovni kompleks.
On je tu i sahranjen i proglašen svecem čudotvorcem nakon smrti.
Umro je 1671. godine na današnji dan. Njegove mošti čuvaju se u manastiru u Ostrogu do današnjeg dana. U njihovu moć isceljenja i utehe veruju podjednako i hrišćani i muslimani. U Ostrogu se svake godine na Trojičine dane održava veliki Narodni sabor.
Tropar – Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac (glas 4):
Ot junosti tojeja sebe Gospodevi otdal jesi, prebivaja v molitvah, trudjeh i postjeh oče bogonosne; obraz bil jesi dobrodjetelji svojemu stadu; sego radi vidja Bog tvoje blagoje proizvoljenije, postavljajet tja svojej cerkvi pastira i dobljago arhijereja, i po prestavljeniji tvojem sobljude, svjatoje tvoje tjelo nerušimo, svjatitelju Vasilije: tjemže jako imjeja derznovenije molisja Hristu Bogu spastisja dušam našim.
Ovaj ugodnik Božji iz prvih vekova hrišćanstva ostavio je snažno svedočanstvo o hrabrosti: pomagao je zatvorenicima, javno ispovedio Hrista i nadživeo teška mučenja.
Svetitelj je bio žrtva zeta cara Konstantina.
Vojska je upala u Mileševu na Veliki petak 1594. godine, uzela mošti Svetog Save i donela ih u Beograd Sinan paši.
Putujući i propovedajući Jevanđelje, ova dva apostola stigla su na ostrvo Krf, gde su sagradili crkvu u ime Svetog Stefana prvomučenika.
POGLEDAJTE JOŠ:
FIJASKO KAKAV NI BJELA NE BI MOGAO DA IZREŽIRA! Blokaderi pozvali ceo Šabac – došlo im svega troje ljudi! (FOTO)
Sportska novinarka postala majka po drugi put: Dala ime sinu koje ima moćno značenje (FOTO)
BRNABIĆEVA PATOSIRALA RADOVANOVIĆA! Tvrdio da je sve primenjeno, ona počela da čita rečenicu po rečenicu i da ga ubija u pojam!