Srpska pravoslavna crkva i vernici 14. oktobra obeležavaju Pokrov Presvete Bogorodice, praznik posvećen čudesnom javljanju Majke Božje u carigradskoj crkvi Vlaherni, kada se, prema crkvenom predanju, tokom noćnog bogosluženja molila za okupljeni narod i raširila svoj omofor nad njim kao znak zaštite.
Pokrov je u crkvenom kalendaru obeležen crnim slovom, a ovaj praznik ujedno je i krsna slava brojnih pravoslavnih porodica.
Događaj koji je u osnovi praznika odigrao se 911. godine, za vreme vladavine vizantijskog cara Lava Mudrog, u crkvi Presvete Bogorodice Vlaherne u Carigradu. Tokom svenoćnog bdenija hram je bio ispunjen vernicima koji su se u molitvi obraćali Bogu.
Među okupljenima su se nalazili Sveti Andrej Jurodivi i njegov učenik Epifanije. Prema predanju, oko četiri sata posle ponoći ugledali su Presvetu Bogorodicu iznad naroda, odevenu u blistavu porfiru i okruženu apostolima, svetiteljima, mučenicima i devicama. U rukama je držala raširen omofor, kojim je, kako se veruje, zaklanjala narod okupljen u molitvi.
„Vidiš li, brate, Caricu i gospođu nad svim, kako se moli za sav svet?“
Tim rečima Sveti Andrej obratio se svom učeniku Epifaniju, pokazujući mu javljanje Presvete Bogorodice. Epifanije mu je odgovorio: „Vidim, oče, i užasavam se!“
Ovaj događaj ostao je upamćen u crkvenom predanju kao znak neprestane brige i molitvenog zastupništva Majke Božje za hrišćane. Uspomena na njega sačuvana je kroz praznik Pokrova, koji vernike podseća da se u nevoljama i iskušenjima molitvom obraćaju Presvetoj Bogorodici.
Pravoslavna crkva od davnina poštuje Presvetu Bogorodicu kao pokroviteljku i zaštitnicu hrišćanskog roda, koja se svojim molitvama zauzima za grešne ljude pred Bogom.
U crkvenom predanju zabeležena su brojna svedočanstva o pomoći Presvete Bogorodice pojedincima i narodima, kako u vreme mira tako i u ratnim nevoljama, u monaškim pustinjama i u velikim gradovima. Praznik Pokrova zato se vezuje za veru u njeno stalno molitveno zastupništvo i zaštitu onih koji joj se s poverenjem obraćaju.
BONUS VIDEO
Njeni roditelji, pravedni Joakim i Ana, dugo nisu imali dece, te se njeno rođenje smatra darom od Boga.
U tom smislu, brak nije cilj sam po sebi, već sredstvo kroz koje se čovek približava Bogu.
Svetogorski duhovnik objasnio je da, kada se reči pretvore u teret, treba posegnuti za jednostavnost koja razbija strah i vraća mir u molitvu.
Starica sa Krita podsećala je da se u trenucima nemira ne traže komplikovani odgovori, već da se srce okrene ka molitvi koja donosi utehu i snagu.
POGLEDAJTE JOŠ:
Saobraćajna nesreća između Broda i Bajnice: Ima povređenih!
Srbija – Finska: Završni momenti borbe za Svetsko prvenstvo u fudbalu
Veliki skup liste Ujedinjena Srbija u Zaječaru