STARO PROROČANSTVO U NOVOM SVETLU: Vladika Nikolaj otkriva ko je “izdanak Davidov” i zašto se u njemu prepoznaje ključna tačka hrišćanske istorije

Opis “izdanka Davidovog” iz Knjige proroka Jeremije dobija u hrišćanskom tumačenju jasno lice i istorijsko ispunjenje u Hristu, kao onome u kome se obećanje o pravdi i sudu na zemlji pretvara u živu stvarnost.

Ono što tekst Starog zaveta najavljuje kao budući Božji zahvat, u besedi vladike Nikolaja Velimiropvića za sredu 7. sedmice po Vaskrsu razotkriva se kao duhovna linija koja ne prestaje dolaskom Mesije, već se nastavlja u zajednici vernih.

Tako se pitanje Davidovog “izdanka” ne zadržava u istoriji jednog roda, već prelazi u razumevanje Crkve kao prostora u kome se obećanje umnožava i dobija svoj puni smisao.

Beseda o Hristu kao izdanku Davidovu.

„U te dane i u to vreme učiniću da proklija Davidu izdanak pravi, koji će činiti sud i pravdu na zemlji.“ (Jerem. 33, 15)

Ovim rečima proriče sveti prorok Jeremija dolazak Spasitelja sveta iz kolena Davidova. Izdanak pravi jeste sam Gospod Isus Hristos. Ni na koga se drugog ne mogu ove reči odnositi, pošto u vreme dolaska Gospoda Isusa na prestolu jerusalimskom ne seđaše više knez iz kolena Davidova no stranac, Irod Idumejac. Niti pak od tada do danas bi neki drugi znamenit izdanak od Davida, ni kao vladar svetski ni kao vladar duhovni. U vreme rođenja Hristova beše samo još nekoliko lica iz plemena Davidova, i to neznatna i osirotela. U ove se ubrajahu i Presveta Djeva i pravedni starac Josif drvodelja.

Jasno je, dakle, da za minule hiljade godina, otkako je ovo proročanstvo izrečeno, nije se pojavio neki drugi veličanstven izdanak iz kolena Davidova, osim samoga Gospoda Isusa. Ovo postaje još jasnije iz sledećih reči: kao što se ne može izbrojati vojska nebeska ni izmjeriti pijesak morski, tako ću umnožiti sjeme Davida sluge svojega i Levita slugu svojih.

Ove reči se mogu odneti samo na duhovne potomke Davidove kroz Hrista Gospoda, tj. na hrišćane, jer samo se broj hrišćana (a nikako telesnih potomaka Davidovih, kojih uopšte i nema nikako) za ovih 20 vekova može meriti sa zvezdama na nebu i sa peskom u moru.

O braćo moja, radujmo se što i mi hrišćani spadamo u ovaj bezbrojni narod Božji, u ovaj najveći narod u istoriji sveta, kako po broju, tako i po karakteru. Radujmo se još više, što i mi pripadamo ovome božanskom Izdanku Davidovom, koji nas krvlju Svojom iskupi od tuđina, i posvoji, i učini naslednicima i sanaslednicima Carstva večnoga.

Gospode preblagi, Ti si izbavio nas, bludne sinove, od svinjarskog poniženja i gladovanja, i učinio si nas sinovima Carskim. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 5. sedmice po Vaskrsu otvara pitanje zašto se Božje lice nekome otkriva kao dugotrajna čežnja, a nekome kao neposredan susret.

U besedi za subotu 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako svet često odbacuje one koji upozoravaju, opominju i pozivaju na duhovnu promenu, ali i zašto upravo takvi ostavljaju najdublji trag kroz vreme.

U besedi za nedelju 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači delovanje Duha Božjeg kao silu koja ne ostavlja prostor za neutralnost, već vodi čoveka kroz unutrašnju nužnost.

U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se neobična poruka: čak i onaj ko ne veruje može postati deo Božjeg plana, dok se vera vernih meri njihovim padom i odstupanjem.