Miholjske zadušnice, koje pravoslavni vernici obeležavaju sutra, prilika su da se u molitvi sete svojih upokojenih i da njihova imena prinesu pred Boga. Otac Slobodan Lukić, paroh budvanski, ukazuje na to da se značaj ovog dana ne ogleda prvenstveno u odlasku na groblje i održavanju grobnih mesta, već u molitvi i učešću u bogosluženju.
Prema njegovim rečima, Crkva se za upokojene moli neprestano, ali je određene dane u godini izdvojila za zajedničko i naročito usrdno molitveno obraćanje Bogu za pokoj njihovih duša.
– To je, kako se često kaže, dan usrdnog moljenja, usrdnih molitava za naše upokojene. Mi se, kao ljudi Crkve, i u svakodnevnim našim molitvama, posebno u crkvenim službama, a naročito na Svetoj liturgiji, molimo za upokojene, a evo, Crkva je odredila nekoliko dana, odnosno nekoliko subota u toku godine koje su posvećene jednoj zajedničkoj, usrdnijoj molitvi za pokoj duša onih koji su prešli sa ovoga sveta u večni i neprolazni svet – kazao je otac Slobodan za portal Mitropolije crnogorsko-primorske.
Veza sa upokojenima ostaje i posle smrti
Miholjske zadušnice obeležavaju se u subotu, kada se u crkvama služe bogosluženja posvećena molitvenom pominjanju preminulih. Otac Slobodan objašnjava da molitva za upokojene nije tek izraz sećanja na one koji su završili zemaljski život, već svedočanstvo o zajednici u Hristu kojoj pripadaju i živi i upokojeni.
– Mi time što se molimo za naše upokojene pokazujemo da i nakon njihovog upokojenja, nakon prelaska granice života i smrti, i dalje smo deo istog Tela, jer smo deo Crkve Božije. Dakle, naša zajednica u Hristu, zajednica u Telu Hristovom, a to je Crkva, ne prekida se kada se neko od naših srodnika, naših bližnjih upokoji. Time pokazujemo, takođe, da naše molitve itekako znače za njih, jer oni još uvek, do sveopšteg vaskrsenja, uslovno rečeno, čekaju, kao i mi što čekamo.
Upravo zbog toga, ističe sagovornik, molitva za upokojene ima posebno mesto u životu pravoslavnih hrišćana. Ona se ne svodi na čuvanje uspomene na preminule, već izražava veru u Hrista i očekivanje sveopšteg vaskrsenja.
Odlazak na groblje nije najvažniji čin
Briga o grobovima i njihovo uređivanje deo su odnosa prema upokojenima, ali otac Slobodan podseća da je najvažnije da se za njih služi Sveta liturgija i da se njihova imena pominju u crkvenim molitvama.
– Mnogo je važno obilaziti i posećivati groblja, grobove naših upokojenih srodnika i čuvati ih, jer i sama reč sahrana, sahranjivanje čoveka, u našem hrišćanskom pravoslavnom iskustvu znači čuvanje. Dakle, onaj koji je sahranjen, on je sačuvan. Čuva se njegovo telo do sveopšteg vaskrsenja, kada će ponovo da bude sjedinjeno sa dušom i biće preobraženo u vaskrslom Hristu. Molimo se Bogu da svi budemo udostojeni toga. Zato je važno posećivati grobove, mesta gde se čuvaju upokojeni, gde čekaju trube drugog Hristovog dolaska, uređivati njihova grobna mesta, ali ono što je najpretežnije, najvažnije, jeste služiti Svetu liturgiju, pominjati na proskomidiji i u pomenima, parastosima koje Crkva čini, pominjati njihova imena – pojasnio je otac Slobodan.
Umesto sujeverja, vera i molitva
Poseban problem, prema rečima budvanskog paroha, predstavlja to što se pred zadušnice u medijima često objavljuju različiti saveti o tome šta vernici treba ili ne treba da rade. Takva tumačenja mogu da skrenu pažnju sa suštine ovog dana, dok se molitva i liturgijsko pominjanje upokojenih nedovoljno ističu.
– Mi danas vidimo na raznim medijima, u novinama, razne natpise koji se tiču Zadušnica, koji su, možemo reći, malo dalje od suštine i smisla onoga što činimo tih dana, pa se, naravno, kao i u kontekstu drugih crkvenih dana i praznika, govori šta treba da se radi, šta ne treba itd., a nigde se skoro ne pominju liturgija, liturgijsko i naše lično molitveno pominjanje duša upokojenih.
Otac Slobodan zato upozorava da se običaji ne smeju pretvoriti u sujeverje i da se odnos prema upokojenima ne može zasnivati na proizvoljnim pravilima za koja se veruje da mogu doneti korist ili štetu. Suština je u veri i svesti o neraskidivoj povezanosti svih članova Crkve.
– Dakle, tu nema mesta nikakvom sujeverju, sitnim našim ljudskim pravilima koja će tobože da pomognu ili odmognu. To je sve plod odsustva svesti i osećaja naše neraskidive veze sa upokojenima, koja nije samo komemorativna, da se mi sećamo samo da je taj čovek nekad živeo na zemlji, nego je ona suštinska, ontološka, kako mi to kažemo u pravoslavnom bogoslovlju, jer je ona zaista realna, istinski čvrsta, jer svi zajedno živimo tajnu krsta, tajnu Hrista, tajnu Crkve Hristove – zaključio je otac Slobodan.
BONUS VIDEO
Okupljanje povodom sećanja na pokojnika nije samo porodični običaj, već pre svega trenutak molitve, sećanja i utehe
Za osobu koja nije pripadala Pravoslavnoj crkvi ne mogu se vršiti opela, pomeni i druge crkvene molitve na način na koji se one vrše za pravoslavne hrišćane.
Neke navike prenose se generacijama, ali nisu deo pravoslavnog predanja: evo šta treba izbegavati prilikom posete grobovima bližnjih.
Vernici će se setiti svojih preminulih, a uz odlazak u hram i na groblje vezani su brojni običaji.
POGLEDAJTE JOŠ:
SRBI, SPREMITE SE ZA ODMOR! Pojedini praznici u 2027. spajaju se sa vikendom – evo kako možete da dobijete čak PET SLOBODNIH DANA bez trošenja godišnjeg!
(Mape) Temperatura pada za 10 stepeni: Marko Čubrilo najavio pljuskove i gmljavinu
„NEĆU TE ZVATI, OSIM AKO BUDEM MORAO DA UVEDEM SANKCIJE!“ Vučić otkrio detalje razgovora sa Vladimirom Putinom: Kasnije mi je rekao da je srećan što do poziva nije došlo!