ŠTA DOLAZI POSLE KRAJA: Reči vladike Nikolaja koje teraju čoveka da zastane

Nad jednim jedinim pitanjem prelama se sudbina čoveka: da li je njegov kraj grob ili početak. U toj napetosti između propadljivog i večnog, vladika Nikolaj Velimirović u svojoj besedi za petak druge sedmice po Vaskrsu otvara pogled koji ne ostavlja prostor ravnodušnosti. Pred nama stoje dva puta, dva porekla i dva ishoda, od kojih svaki traži lični odgovor.

Beseda o dva Adama: smrtotvornom i životodavnom

Jer kako po Adamu svi umiru, tako će i po Hristu svi oživeti. (I Kor. 15, 22)

Po Adamu seje se u sramoti, po Hristu ustaje u slavi. Od Adama je greh, od Hrista pravda. Od Adama nemoć i smrt, od Hrista sila i život. Shodno Adamu svi ćemo pomreti, shodno Hristu svi ćemo oživeti. Ono je čovek zemaljski, ovo je čovek nebeski. Ono je čovek telesni, ovo je čovek duhovni. Hristos nije vaskrsao radi Sebe nego radi nas, kao što nije ni umro radi Sebe nego radi nas. Ako Njegovo vaskrsenje ne znači i naše vaskrsenje, onda je Njegovo vaskrsenje gorčina, a ne slast. Gde bi onda bila ljubav Božja? I gde smisao svega našeg zemaljskog bednog bitisanja? I gde smisao Hristovog dolaska na zemlju? Onde gde Adam skončava, Hristos počinje. Adam skončava u grobu, Hristos počinje vaskrsenjem iz groba.

Adamovo koleno to je seme pod zemljom, koje gnili i truli, i ne vidi sunca i ne veruje da ono može izaći ispod zemlje i razviti se u zelenu biljku sa lišćem, cvetom i rodom. Hristovo koleno to je ozelenela njiva, na kojoj pšenica raste, i zeleni se, i lista, i cveta, i donosi rod mnogi.

Po Adamu ne znači samo da ćemo mi jednoga dana umreti, nego znači da smo mi već mrtvi – mrtvi svi do jednoga. Po Hristu ne znači samo da ćemo mi jednoga dana oživeti, nego da smo već oživljeni, tj. seme je počelo u zemlji klijati i na svetlost sunca izbijati. No potpun izraz smrti je grob, a potpun izraz života besmrtnog u Carstvu Božjem.

Um Adamovih sinova saglašava se sa smrću, miri se sa trulenjem i tone sve dublje u zemlju. Um Hristovih sinova buni se protiv smrti i truleži i sve se više upinje da isklija čoveka u svetlost, čemu i blagodat Božja pomaže.

O vaskrsli Gospode, otrezni um svih sinova ljudskih, da bi bežali od tame i propasti i pružali se ka svetlosti i životu večnom, koji je u Tebi. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za subotu Svetle sedmice pokazuje se kako starozavetno proročanstvo puni smisao dobija tek kroz Hristovo vaskrsenje.

U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog reči apostola Pavla dobijaju smisao koji se tiče svakog čoveka i njegovog odnosa prema smrti, grehu i strahu..

U besedi za ponedeljak druge sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na to kako smer srca određuje ono što čovek vidi i zašto se smisao prepoznaje tek kada se pogled podigne iz prolaznosti ka večnom izvoru života.

U besedi za utorak 2. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači reči apostola Pavla o vaskrsenju, uz sliku novog života koji ne briše čoveka, već ga preobražava u nešto što nadilazi truležnost i kraj.