SRPSKI SREDNJOVEKOVNI SPOMENICI U OPASNOSTI: U Vranju otvorena izložba koja čuva sećanje na svetinje Kosova i Metohije

U Narodnom muzeju u Vranju otvorena je izložba koja ne govori samo o lepoti srednjovekovne umetnosti i arhitekture, već i o svetinjama koje vekovima čuvaju duhovno nasleđe i pamćenje srpskog naroda. Izložba „Srpski srednjovekovni spomenici u opasnosti“, otvorena 30. jula 2026. godine, posvećena je manastirima i crkvama koje se nalaze na Listi svetske baštine u opasnosti: manastirima Visoki Dečani, Gračanici, Pećkoj patrijaršiji i Crkvi Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.

Izložbu je otvorio predsednik Vlade Republike Srbije prof. dr Đuro Macut, koji je istakao da ove svetinje predstavljaju mnogo više od izuzetnih primera srednjovekovne arhitekture i umetnosti.

– Manastiri Visoki Dečani, Gračanica, Pećka patrijaršija i Crkva Bogorodice Ljeviške nisu samo remek-dela srednjovekovne arhitekture i umetnosti, već i vekovno svedočanstvo o identitetu, veri, kulturi i istorijskom trajanju srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije – rekao je premijer.

On je naglasio da ove svetinje pripadaju i evropskoj i svetskoj kulturnoj baštini, zbog čega njihovo očuvanje predstavlja odgovornost svih koji brinu o nasleđu čovečanstva.

Na otvaranju izložbe govorio je i ministar kulture Nikola Selaković, a posetiocima je predstavljen spoj umetnosti i savremenih tehnologija koji omogućava da se na drugačiji način sagleda značaj ovih svetinja.

Premijer Macut podsetio je da je izložba prvi put predstavljena u sedištu Uneska povodom dvadeset godina od upisa manastira Visoki Dečani na Listu svetske baštine. Kako je istakao, autorski tim je spojem tradicionalne umetnosti i digitalnih tehnologija uspeo da približi posetiocima ne samo lepotu ovih svetinja, već i izazove sa kojima se one suočavaju.

– Ovakav pristup omogućava da se bolje razume koliko je tanka granica između očuvanja i zaborava, između nasleđa koje ostavljamo budućim generacijama i odgovornosti koju imamo danas – rekao je premijer Macut.

U pravoslavnom poimanju sveta, manastiri nisu samo istorijski spomenici, već živa mesta molitve i duhovnog života. Njihove crkve, freske i svetinje svedoče o veri predaka i povezuju prošlost sa budućim naraštajima.

Govoreći o značaju očuvanja kulturnog nasleđa, predsednik Vlade istakao je da narod koji poznaje svoje korene sigurnije gradi put ka budućnosti.

– Verujem da će ova izložba podstaći nove generacije da još bolje upoznaju bogatstvo naše kulturne baštine i shvate da je čuvanje kulturnog nasleđa mnogo više od obaveze prema prošlosti, to je odgovornost prema budućnosti – naglasio je premijer.

On je dodao da će Vlada Srbije nastaviti da ulaže u zaštitu kulturnog nasleđa, obnovu muzeja, manastira, crkava i drugih spomenika kulture, kao i da će kroz saradnju sa međunarodnim institucijama nastaviti da se zalaže za očuvanje srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji.

Tokom posete Vranju, dr Macut obišao je i Kuću Bore Stankovića, koja čuva uspomenu na život i stvaralaštvo velikog srpskog pisca i duh starog Vranja.

Izložba u Narodnom muzeju u Vranju zato nije samo prikaz vrednih kulturnih dobara. Ona je poziv na čuvanje svetinja koje nisu građene samo od kamena i boje, već od vere, molitve i sećanja koje traje vekovima.

Na praznik Presvete Bogorodice Trojeručice, svetinja na Kosovu i Metohiji dobila je prvog monaha Simeona. Mitropolit Teodosije govorio je o isceliteljskoj sili Bogorodice i obnovi monaškog života, uz podsećanje na vezu sa Hilandarom.

Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.

U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.

Vozači grupa već dobijaju obaveštenja na Merdaru, a pokloničke agencije čekaju pojašnjenja: vernici pitaju ko će pratiti poklonike i kako će biti predstavljena istorija srpskih svetinja na Kosmetu.