Svetska geopolitička situacija doživljava ogromne promene na dnevnom nivou i predstavlja veliki izazov kako za velike i razvijene zemlje tako i za one male u razvoju. Iako je ova američka administracija pokazala snažnu političku volju da se reše globalne neuralgične tačke koje su izazvale političku, ekonomsku i energetsku krizu, ispostavilo se da su problemi dubinski i da ne mogu da se reše u kratkom roku.
Takav stav deluje ohrabrujuće, a posebno može da ima pozitivan efekat na Balkan i nerešena politička pitanja u našem regionu. Tu prvenstveno mislim na Kosovo i Metohiju i Bosnu i Hercegovinu, gde je Amerika pokazala da ne želi više da vodi „autopilot“ politiku.
Suspendovanje strateškog dijaloga s tzv. državom Kosovo od SAD, a u isto vreme razvoj strateških odnosa s Beogradom potpuno demantuje mantru da velike sile ne menjaju svoju spoljnu politiku. Smatram da je ta mantra izmišljena upravo zbog toga da bi Srbija lakše odustala od borbe za zaštitu svojih nacionalnih interesa i da je upravo deo kampanje različitih liberalnih i građanskih krugova koji nikada nisu bili ni spremni za diplomatsku borbu niti su ih zanimali nacionalni interesi.
U poslednje dve i po godine Srbija je potpisala s Amerikom strateški sporazum u oblasti energetike, potpisala je Artemis sporazum u oblasti svemirskih tehnologija i istraživanja i može se reći da smo kao država potpuno spremni da bude deo američke inicijative „Pax silica“, koji definiše strateška partnerstva Amerike s drugim zemljama u oblasti veštačke inteligencije, kritičnih sirovina i minerala i retkih metala, što bi dodatno učvrstilo našu poziciju kod aktuelne američke administracije i dalo nam manevarski prostor i u geopolitičkom smislu.
Amerika je svesna pozicije Srba i naše kulturno-istorijske i religijske baštine na Kosovu i Metohiji i izražava hrišćansku solidarnost s narodom koji u srcu Evrope u 21. veku strada i progonjen je samo zato što se zove srpski i što je hrišćanski. U naredne dve godine naša diplomatska ofanziva u Americi treba da ide u ovom smeru s obzirom na to da danas u administraciji, predstavničkom domu, Senatu ima onih koji su protiv pristupa koji je bio na snazi decenijama i koji je definisao zakucane pozicije prema Beogradu i Prištini.
Tramp i njegova administracija smatraju Srbiju i doskorašnjeg predsednika Vučića svojim saveznicima na prvenstveno vrednosnom i ideološkom planu, te je opcija kontinuiteta saradnje Vučića i ove američke administracije velika šansa da se Srbija u Americi istorijski pozicionira.
Velika prednost za Srbiju je i jedinstvo države i Crkve koje sada imamo, što nam daje mogućnost za jedan zajednički, sveobuhvatni nastup i pozicioniranje kod Trampove administracije u najboljem interesu naroda i države.
Takođe, treba istaći i da Tramp ima senzibilitet za saveznike na polju vrednosti i konzervativne ideologije i da svakako nije ravnodušan prema talasu levičarsko-liberalno inspirisanih pokušaja nasilnih revolucija širom Evrope i sveta, već će zasigurno podržati koncept solidarnosti prema konzervativnim snagama i njihovu borbu za tradicionalne vrednosti, porodicu, snažnu ekonomiju kao temelje razvoja, radnu etiku i red i zakon kao „conditio sine qua non“ svake ozbiljne države.
EU koči postizanje mira
Foto: ST/Nemanja Pančić
Iako se čini da je Trampov koncept u rešavanju konflikata „Ekonomija na prvom mestu“ prevaziđen i da nije dao željene rezultate, ispostavilo se da bolji pristup ne postoji i da sve drugo vodi u začarani krug stagnacije, sukoba i potencijalnih konfliktnih tačaka.
I posle skoro dve godine otkada je predsednik on i dalje ne gubi entuzijazam za postizanje mira između Rusije i Ukrajine. Međutim i po ovom pitanju, ali i pitanju Bliskog istoka, pa i Balkana izostala je podrška ključnih američkih saveznika, prvenstveno ključnih zemalja EU, što je drastično otežalo Trampove napore da uspešno okonča sukobe u tim regionima. To je ozbiljno uzdrmalo i sam NATO savez, ali i transatlantsko savezništvo uopšte.
BONUS VIDEO
POGLEDAJTE JOŠ:
DOMAĆI SALČIĆI PO STARINSKOM RECEPTU: Lisnati, mekani i puni pekmeza – uz jedan TRIK provereno uspevaju
Od AMSTERDAMSKE BAJKE do košmara u Najmegenu: Težak period u Holandiji kulminirao povredom Dušana Tadića!
Macut na proslavi slave Eparhije osečkopoljske i baranjske