SPASAO JE DETE DA SE NE UTOPI, ALI SAM NIJE STIGAO DO OBALE: Mladi đakon Vladislav tragično izgubio život

Đakon Ukrajinske pravoslavne crkve Vladislav Volkov preminuo je 21. juna u Finskoj nakon što je pokušao da spase dete koje se našlo u opasnoj vodenoj struji.

Prema rečima protojereja Silvestra Ševčenka, koje prenosi portal uoj.news, đakon Vladislav je bio pored vode kada je primetio dete koje se borilo u snažnoj vodenoj struji nalik vrtlogu. Ušao je u vodu i uspeo da ga izvuče na sigurno, ali se sam nije vratio na obalu. Iako su ubrzo stigle spasilačke ekipe i pokušale da mu pomognu, njegov život nije mogao biti sačuvan.

Vest o smrti mladog đakona potresla je njegovu porodicu, prijatelje i vernike koji su ga poznavali. Đakon Vladislav Volkov bio je otac dvoje male dece, uzrasta tri godine i godinu dana, i jedini sin svojih roditelja.

Njegov život bio je od ranih godina povezan sa crkvom. Kao mladić učestvovao je u životu parohije i pomagao u crkvenim poslovima, a nakon bogoslovskog obrazovanja rukopoložen je u čin đakona. Ljudi koji su sa njim služili i sarađivali pamte ga kao čoveka koji je svoju veru živeo kroz služenje Bogu i bližnjima.

U pravoslavnoj tradiciji ljubav prema drugome ne posmatra se samo kao osećanje, već kao spremnost na delo i žrtvu. Zbog toga mnogi u poslednjem postupku đakona Vladislava vide snažno svedočanstvo njegove vere i odnosa prema čoveku u nevolji.

Nakon tragedije, sveštenstvo i vernici pokrenuli su prikupljanje pomoći za porodicu kako bi se obezbedila sredstva za prenos njegovih posmrtnih ostataka, čiji se troškovi procenjuju na oko 5.000 evra.

Iza đakona Vladislava Volkova ostala je porodica koja ga je prerano izgubila, ali i svedočanstvo o čoveku koji je u presudnom trenutku izabrao da pomogne drugome. Njegov postupak podseća na jevanđelsku poruku o ljubavi koja se pokazuje delima, a ne samo rečima: „Od ove ljubavi niko veće nema da ko život svoj položi za prijatelje svoje“ (Jn 15, 13).

Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.

U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.

U izjavi saučešća upućenoj porodici Knežević nema lakih uteha ni objašnjenja za prerani odlazak deteta, već tiho saosećanje i priziv vere u trenutku kada bol prevazilazi svaku ljudsku meru.

U Svetovaznesenskom hramu služena je zaupokojna liturgija uz prisustvo više arhijereja Srpske pravoslavne crkve, dok je patrijarh besedio nad odrom upokojenog Stojana Sladojevića.