SME LI DA SE PRIČESTI ČOVEK KOJI JE SAV CRN OD GREHA: Odgovor Svetog Serafima Sarovskog iznenadiće mnoge

Osećaj da su greške prevelike, da je čovek svojim postupcima izgubio pravo na Božju blizinu i da nema povratka često postaje teret koji udaljava od vere. Umesto da potraži isceljenje, čovek se ponekad povlači u osećaj krivice i zaboravlja da je suština hrišćanskog života upravo u pokajanju i preobražaju. Odgovor na ovu unutrašnju borbu ponudio je Sveti Serafim Sarovski, ukazujući na snagu pričešća i iskrenog kajanja.

Veliki ruski podvižnik podsećao je da Sveta Čaša nije namenjena samo onima koji smatraju da su dostojni, već onima koji sa smirenjem priznaju svoju slabost i traže Božju pomoć. Za Svetog Serafima čovek se ne čisti sopstvenom snagom, već blagodaću Božjom koja deluje u srcu onoga ko se iskreno kaje.

– Revnujte oko čestog pričešća. Čak i ako je čovek toliko grešan da je potpuno crn od glave do pete, ako pristupi Svetoj Čaši sa osećajem potpunog kajanja, postepeno će se očistiti, izbeliti, prosvetliti i, Božjom milošću, posvetiti i spasiti – govorio je Sveti Serafim Sarovski.

Ova pouka ne poziva čoveka da umanji težinu greha, već da ne izgubi nadu u Božje milosrđe. Pravoslavno učenje o pokajanju ne vidi čoveka kao zarobljenika njegovih padova, već kao biće koje kroz veru, trud i zajednicu sa Hristom može da se obnovi.

Poruka Svetog Serafima Sarovskog ostaje jednostavna i snažna: nijedan pad nije veći od Božje milosti kada čovek iskreno želi da se promeni.

Čitanje Jevanđelja za petak 3. sedmice po Duhovima

Shutterstock/Andrii Drachuk

 

Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 101 (9,16-19)

16. Tako, dakle, nije ni do onoga koji hoće, ni do onoga koji trči, nego do Boga koji miluje.  17. Jer Pismo govori Faraonu: „Baš za to te podigoh da na tebi pokažem silu svoju, i da se razglasi ime moje po svoj zemlji.”18. Tako, dakle, koga hoće pomiluje, a koga hoće otvrdoglavi.  19. Reći ćeš mi: Zašto onda ukorava? Jer ko se suprotstavio volji njegovoj?

Jevanđelje po Mateju, začalo 38. (10,32-36;11,1)

32. Svaki koji prizna mene pred ljudima, priznaću i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima.  33. A ko se odrekne mene pred ljudima, odreći ću se i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima.  34. Ne mislite da sam došao da donesem mir na zemlju; nisam došao da donesem mir nego mač.  35. Jer sam došao da rastavim čoveka od oca njegovog i kćer od matere njene i snahu od svekrve njene.  36. I neprijatelji čoveku postaće domaći njegovi.1. I kada završi Isus zapovesti Dvanaestorici učenika svojih, otide odande da uči i propoveda po gradovima njihovim.

 

Pouka ruskog svetitelja pokazuje da se promena ne dešava naglo, već u trenutku kada čovek prestane da opravdava slabost i počne da joj se suprotstavlja malim, ali doslednim unutrašnjim otporom.

Jedan od najvećih crkvenih učitelja objasnio je kako se ova unutrašnja slabost ne zadržava samo na čoveku koji je nosi, već se širi i na njegove odnose.

Govoreći o mitarstvima, veliki srpski svetitelj upozorava da čovek pred večnom istinom ne odgovara samo za dela koja su drugi videli, već i za reči, namere i skrivene izbore koje je nosio kroz život.

Svetitelj našeg vremena uči da vera nije samo lična borba za duhovni mir, već poziv da u molitvu uključimo i bližnje.