Dok svet oko nas nudi bezbroj stvari koje se mogu kupiti, zameniti ili izgubiti bez velike tuge, jedno bogatstvo ostaje nezamenljivo. Ipak, upravo ono najvrednije često se potiskuje na margine, dok svakodnevne brige, iskušenja i prolazne želje polako gase plamen vere. Na taj problem upozoravao je arhimandrit Gavrilo, iguman raletinački, ostavljajući pouku koja i danas odzvanja snagom i jasnoćom.
– Braćo, blago vama koji ste uzeli u ruke oružje Hristovo: molitvu, Krst i post i poštenje, i smirenje i trpljenje, i ako se čuvate da vam se kandilo vere ne ugasi i ako se junački borite za spasenje duše. Jer duša je naša jedina imovina, sve ostalo nije naše, pa ako i dušu izgubimo, onda smo sve izgubili, onda je bolje da se nismo ni rodili. Vidite li kako sinovi pakla sa svih strana trude se da nam ovo malo vere ugase, pa da i mi budemo sinovi tame, a ne svetlosti – govorio je arhimandrit Gavrilo, iguman raletinački.
U nekoliko rečenica sažeta je jedna od temeljnih istina pravoslavnog života: čovek može izgubiti imetak, položaj ili ugled, a ipak ostati duhovno bogat. Ali kada izgubi dušu i udalji se od Boga, nestaje ono što njegovom životu daje smisao i večnu vrednost. Zato pouka arhimandrita Gavrila nije samo opomena, već i poziv da se kandilo vere čuva budnim, jer se najveće pobede ne osvajaju spolja, već u tihoj borbi za sopstveno spasenje.
Čitanje Jevanđelja za nedelju prve sedmice po Duhovima
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 330 (11,33-40)
33. koji verom pobediše carstva, činiše pravdu, dobiše obećanja, zatvoriše usta lavovima, 34. ugasiše silu ognjenu, utekoše od oštrica mača, od nemoćnih postadoše jaki, bijahu silni u ratu, poraziše vojske tuđinske; 35. neke žene primiše svoje mrtve vaskrsenjem; drugi pak bijahu mukama umoreni ne pristavši na izbavljenje, da bi dobili bolje vaskrsenje; 36. a drugi iskusiše poruge i šibanja, pa još okove i tamnice;
37. kamenjem pobijeni, prestrugani, izmučeni, od mača pomreše; potucaše se u kožusima i kozjim kožama u oskudici, u nevoljama, u patnjama; 38. oni kojih svet ne bijaše dostojan, potucahu se po pustinjama i gorama i po pešterama i po jamama zemaljskim. 39. I svi ovi, osvedočeni u veri, ne dobiše obećanje; 40. zato što je Bog nešto bolje predvideo za nas, da ne bi oni bez nas dostigli savršenstvo.
Jevanđelje po Mateju, začalo 38. (10,31-34;7,9-11)
31. Ne bojte se, dakle; vi ste bolji od mnogo vrabaca.32. Svaki koji prizna mene pred ljudima, priznaću i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima. 33. A ko se odrekne mene pred ljudima, odreći ću se i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima. 34. Ne mislite da sam došao da donesem mir na zemlju; nisam došao da donesem mir nego mač.
9. Ili koji je među vama čovek od koga ako sin njegov zaište hleba, kamen da mu da? 10. Ili ako ribe zaište, da mu da zmiju? 11. Kada, dakle, vi, zli budući, umete dare dobre davati deci svojoj, koliko će više Otac vaš nebeski dati dobra onima koji mu ištu?
Svetogorski starac opisuje zašto se vera ne gubi odjednom, nego polako, i zašto se povratak ne dešava preko noći, već kroz godine borbe i upornosti.
Veliki duhovnik 20. veka govorio je o iskušenjima koja prete Crkvi i vernicima, upozoravajući da se put vere može sačuvati jedino duhovnom budnošću, molitvom i istrajnošću, uprkos pritiscima savremenog društva.
Dok se porodični razgovori sve češće svode na obaveze i ekran, jedna pouka starca Pajsija Svetogorca otvara pitanje koje mnogi izbegavaju: šta ostaje od vere kada se prestane živeti, prenositi i ponavljati u svakodnevici?
Ravnodušnost nije zaštita duše, upozorava svetitelj, već put ka osudi i gubitku večnog života.
POGLEDAJTE JOŠ:
SRPSKE BOLNICE TRAŽE OSVEŠTANE TRAKICE NAD POJASOM PRESVETE BOGORODICE: Svetinju smo ispratili, ali blagoslov ostaje
VUČIĆ DA NAS BRANI KAD NE UMEMO SAMI! Objava Milana Kneževića, lidera DNP, posle samita u Tivtu zapalila region!
DIVAN POVOD! Brnabićeva sa građanima u Novim Banovcima: Što su napadi jači, narod će još snažnije stati uz Vučića!