„SAZNANJE DA VUK NE ČUJE ME SLOMILO, DIJAGNOZA DOTUKLA, ALI SAM ZNALA DA NE SMEM DA STANEM“! Danijela je najjači glas dece sa oštećenim sluhom u Srbiji – OVO JE NJENA PRIČA!

Sportissimo

„>

Ustupljene fotografije/Privatna arhiva

Ustupljene fotografije/Privatna arhiva

„>

Ustupljene fotografije/Privatna arhiva

Ustupljene fotografije/Privatna arhiva

„>

Ustupljene fotografije/Privatna arhiva

 

– Sećam se rečenice doktorke iz Instituta za majku i dete: „Majka, ajde sada mi recite da niste znali da Vuk ne čuje.“ Te reči su me presekle. Kao nož. I to je nešto što ne zaboravljaš.

Od tog dana počinje borba – ne samo za dijagnozu i terapije već za dostojanstven život, kako malog Vuka tako i cele porodice. 

– Borba da Vuka osposobimo za život. Najviše smo naučili ne od sistema, nego od drugih mama. Tu smo videli koliko sistem ume da zakaže. Empatije gotovo da nije bilo.

Foto: Ustupljene fotografije/Privatna arhiva

 

Godine su prolazile u jurnjavi za dijagnozom (zašto Vuk ne čuje), u terapijama, od surdologa i logopeda do psihologa i centara za psihomotorni razvoj. U isto vreme porodica se suočavala i s finansijskim izazovima.

– U tom periodu smo bili podstanari. Finansije su odlazile na stan i terapije. Malo koja porodica uspe da izdrži sve to i da ostane zajedno. Mi jesmo.

U najtežim trenucima, kako kaže, posebnu snagu davao joj je sin Vojin.

– Dok sam padala i krivila sebe što mi je Vuk gluv, Voja je bio moj melem. Bio je most između Vuka i dece tipičnog razvoja. Kroz njega sam ponovo učila kako izgleda bezbrižnost i koliko je važno ne izgubiti veru.

Foto: Ustupljene fotografije/Privatna arhiva

 

Podršku su pronalazili i među ljudima koji su se pojavljivali u pravom trenutku.

– Nikada neću zaboraviti Milku, našu danas blisku prijateljicu, koja mi je pomogla na samom početku, kada nisam znala gde da krenem. Zatim Miru, koja je imala toliko empatije, koja je želela da nas upozna i koja je svoju decu približila nama i Vuku.

Novi udarac usledio je kada su saznali Vukovu dijagnozu.

– U međuvremenu saznajemo i da Vuk ima Ušerov sindrom tip 2, što znači da će, pored sluha, imati u dogledno vreme, problem i s vidom i ravnotežom. To nas je dotuklo.

Danas, uz sve izazove, od poteškoća s pažnjom i emotivnim razvojem do disfazije, Danijela ističe da sistem i dalje ne prepoznaje u dovoljnoj meri potrebe njihove porodice, a ni samog Vuka.

Foto: Ustupljene fotografije/Privatna arhiva

– Kao majka, moram iznova da dokazujem stanje koje je trajno, da bih bila uz svoje dete, iako mu je moja prisutnost svakodnevno potrebna.

Ipak, uprkos svemu, Vuk danas ide u drugi razred osnovne škole i ima osmeh, drugare i svoje male radosti.

– On je jedno divno dete. Njegova učiteljica je osoba koja nam je pružila ogromnu podršku. Kod nje nije postojalo „nisam obučena za to“, vodila se srcem i dušom. Približila je decu Vuku i Vuka njima.

Vuk danas ima svoje društvo, a najviše govori o drugarici Teodori i drugu Adamu, što je, kako njegova majka kaže, najveća pobeda.

Iz cele ove borbe nastala je i knjiga.

Foto: Ustupljene fotografije/Privatna arhiva

 

– Kao potreba da izbacim iz sebe sve što smo prošli. Kao majka. Kao žena. Ali i kao naša pobeda. To je „Vukov i Vojinov dnevnik“.

A onda je stigla i posebna nagrada.

– Bog nas je nagradio jednom malom nesvakidašnjom devojčicom. Dali smo joj ime Nikolija, što znači pobeda. Ona je za nas tačka na kraju jedne teške priče. I početak jedne lepše.

Danas Danijela svoju priču deli i na društvenim mrežama, dajući glas deci s oštećenim sluhom i njihovim porodicama, ali i šaljući jasnu poruku svima koji se bore:

– Danas mogu da kažem da smo izašli iz svega kao borci. I sada to govorim glasno, ponosna sam na nas. Na sebe, svog supruga, na Vuka, na Vojina i na Nikoliju. Ponosna sam što sam majka ova tri anđela.

Njene reči ostaju kao podsetnik koji nadilazi svaku dijagnozu i svaku prepreku:

– Jer koliko god bilo teško, ne odustajte od svog deteta. To je vaše dete.

BONUS VIDEO

30.04.2026

29.04.2026

28.04.2026

27.04.2026

26.04.2026