SAMO OVAKVE LJUDE BIRAJTE ZA DRUŠTVO: Sveti Luka Krimski objašnjava da nas oni spasavaju, dok nas drugi vode u pad

Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 85 (3,28-31; 4,1-3)

28. Mislimo, dakle, da će se čovek opravdati verom bez dela zakona.  29. Ili je Bog samo Judejaca, a ne i neznabožaca? Da, i neznabožaca.  30. Jer jedan je Bog, koji će opravdati obrezanje iz vere i neobrezanje verom.  31. Ukidamo li, dakle, zakon verom? Nikako! Nego zakon utvrđujemo.1. Šta ćemo, dakle, reći za Avraama, oca našega, da je postigao po telu?  2. Jer ako se Avraam delima opravda, ima hvalu, ali ne pred Bogom.  3. Jer šta kaže Pismo? I verova Avraam Bogu i to mu se uračuna u pravednost.

Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 270 (4,13-17)

13. Nećemo pak, braćo, da vam bude nepoznato šta je sa onima koji su usnuli, da ne biste tugovali kao oni koji nemaju nade.  14. Jer ako verujemo da Isus umre i vaskrse, tako će i Bog one koji su usnuli u Isusu dovesti s Njim.  15. Jer vam ovo kazujemo rečju Gospodnjom da mi koji budemo živi o dolasku Gospodnjem, nećemo preteći one koji su usnuli.  16. Jer će sam Gospod sa zapovešću, glasom arhanđela i sa trubom Božijom, sići s neba, i prvo će mrtvi u Hristu vaskrsnuti;  17. a potom mi živi koji ostanemo bićemo zajedno s njima uzneseni na oblacima u sretanje Gospodu u vazduhu, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.

Jevanđelje po Mateju, začalo 24 (7,24-29; 8,1-4)

24. Svaki, dakle, koji sluša ove reči moje i izvršuje ih, uporediću ga sa čovekom mudrim koji sazida kuću svoju na kamenu;  25. i udari dažd, i dođoše vode, i dunuše vetrovi, i navališe na kuću onu, i ne pade; jer beše utemeljena na kamenu.  26. A svaki koji sluša ove reči moje i ne izvršuje ih, biće sličan čoveku ludom koji sazida kuću svoju na pesku;  27. i udari dažd, i dođoše vode, i dunuše vetrovi i udariše na kuću onu, i pade, a pad njen beše strašan.  28. I kada završi Isus reči ove, divljaše se narod nauci njegovoj.  29. Jer ih učaše kao onaj koji vlast ima, a ne kao književnici i fariseji.

1. A kad siđe sa gore, za njim pođe mnoštvo naroda.  2. I gle, dođe gubavac i klanjaše mu se govoreći: „Gospode, ako hoćeš, možeš me očistiti”.  3. I pruživši ruku Isus, dohvati ga se govoreći: „Hoću, očisti se.” I odmah se očisti od gube svoje.  4. I reče mu Isus: „Gledaj, nikome ne kazuj, nego idi i pokaži se svešteniku, i prinesi dar koji je zapovedio Mojsej radi svedočanstva njima.”

Jedna kratka pouka gruzijskog svetitelja objašnjava zašto se molitva često pretvara u naviku bez unutrašnjeg reda i kako se, kroz jednostavan duhovni poredak, vraća svojoj punoj snazi i smislu.

Jedan od najvećih crkvenih učitelja objasnio je kako se ova unutrašnja slabost ne zadržava samo na čoveku koji je nosi, već se širi i na njegove odnose.

Govoreći o mitarstvima, veliki srpski svetitelj upozorava da čovek pred večnom istinom ne odgovara samo za dela koja su drugi videli, već i za reči, namere i skrivene izbore koje je nosio kroz život.

Svetitelj našeg vremena uči da vera nije samo lična borba za duhovni mir, već poziv da u molitvu uključimo i bližnje.