PROMENA VREMENA JE VELIKI RIZIK ZA VOĆE! I do 30 odsto manji prinos, mraz ga uništio!

Direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju Stevan Blagojević izjavio je danas da je nisko voće, poput malina i kupina, u ovom periodu izuzetno osetljivo na prizemni mraz i da se prinos može da bude manji i do 30 odsto. 

On je za Tanjug rekao da su maline, kupine i borovnice najosetljivije, jer su pri zemlji, a snižavanje temperature oštećuje proteine neophodne za njihov razvoj.

– Kod biljaka koje cvetaju, poput višanja i kajsija, koje još nisu procvetale dosta je manji rizik od oštećenja, ali daleko od toga da ne postoji rizik – rekao je Blagojević. 

Blagojević navodi da će prolećni mrazevi trajati do 10. maja, a posle 10. maja biće ih retko, ali da je moguće da bude izuzetaka.

– Mogući su neki mrazevi od minus dva, tri do pet stepeni Celzijusa koji su već opasni. Mrazevi plus jedan i dva stepena su priprema, a od nula do minus pet stepeni veoma je opasno – objasnio je on. 

Blagojević kaže da, kada je reč o zaštiti voća od mraza postoje metode poput letenja helikopterom, jer se meša topliji i hladniji vazduh, kao i grejanje velikim fenovima na modrenim imanjima. 

On se osvrnuo na popularni termin rejonizacije i istakao da je uvek preporuka pre ozbiljnog gajenja biljke treba izvršiti analizu tla.

– Analiza podrazumeva ispitivanje sadržaja natrijuma, kalijuma, fosfata, pH zemljišta, kalcijuma, debljinu humusa i tako dalje da bi se procenilo koja je biljka najbolja za to zemljište – naveo je. 

Ukazao je na to da bi država trebalo da obezbedi grejače, ali da tu postoje i troškovi struje. 

Blagojević je naveo da je veliki problem za poljoprivrednike i grad koji zna da uništi polja i bašte. 

– Veliki izazov je grad, posebno leti jer on nastaje upravo zbog tog naglog otopljavanja, sudara vrućeg vazduha koji nije bio nekad tako vruć i hladnog i naglo pada leda, te pošto sad tog vrućeg vazduha ima mnogo više nego što je bilo tada, sad je grad mnogo češći nego kad smo mi bili deca – rekao je on.

Objasnio je da je grad mehanička pojava od koje nema odbrane, osim protivgradnih raketa koje uspevaju, da reše taj problem.

– Pored rakete postoji i protivgradna polietinska mreža, koja fizički zaustavlja grad i rešava stvar 90 ili 100%. Tako da je preporuka da se ona uvek ima, posebno kada je u pitanju osetljivo voće koje visi, kao što su šljive, višnje, kajsije, breskve, grožđe za vino – ukazao je on. 

Rekao je da grad uvek nastaje od maja do oktobra i da je tu pravo rešenje da država pomogne.

– Ministarstvo poljoprivrede treba da pomogne, posebno za protivgradne mreže za osetljivo voće, tu nema nikakve dileme. Pored toga, imamo standardni problem neverovanja u sve nove hemikalije, znači nekad su se pesticidi, kad sam ja bio dete, dodavali čak 100 mililitara za hektar, sad se dodaje ispod 10 i niko ne veruje da tih 10 radi – objasnio je on. 

Blagojević je naglasio da su kupina, malina i borovnica ponos naše zemlje i da se maline gaje samo još u Čileu, nekom delu Poljske i Mađarske. 

– Srbija najviše izvozi malinu, drugi kažu da naša malina ima poseban ukus za razliku od one čileanske koja stiže kasnije i u dugom vremenskom periodu – naveo je.

Dodao je da će Srbija za tri nedelje jedina na svetu imati malinu koja je porasla, ali da ona normalno zahteva specijalno zamrzavanje, vožnju specijalnim kamionima i da to sve dosta košta.

– Zato u Francuskoj, Italiji i u svim zemljama u kojima se proizvode konditori i filovi, ona je najviše cenjena – dodao je on. 

Blagojević je rekao da će prinos maline biti bolji nego prošle godine i da je problem ovog dela Evrope to što je naglo došao veliki toplotni talas.

– Nije samo temperatura skočila, već je došlo do velikog uvećanja koje spaljuje biljke, tako da je to veoma moguće ove godine i time smanjuje prinos – navodi on. 

On je rekao da zbog promenjenih klimatskih uslova biljke koje su ranije uspevale negde danas ne uspevaju i naveo primer lavande, koja je ranije uspevala samo u Mostaru. 

– Ranije u staroj Jugoslaviji, kada sam ja bio dete, lavanda je uspevala samo u Mostaru, a sada ona uspeva i na Fruškoj Gori. Tada nikom nije palo na pamet da gaji lavandu na Fruškoj Gori, kada sam ja bio u srednjoj školi, dakle ’87. godine. Ona je tada rasla u Dalmaciji, na Hrvatskim ostrvima i Hercegovini pa do Mostara, znači sad se to proširilo gore – objasnio je on. 

BONUS VIDEO