PRE SVAKE MOLITVE URADITE OVO: Jedna greška u izgovoru menja sve, a starac Ilija Optinski objašnjava zašto

Jutrenja

Jevanđelje po Jovanu, začalo 65 (20,19-23)

19. A kad bi uveče onoga prvoga dana sedmice, i dok su vrata bila zatvorena, gde se bejahu učenici njegovi sakupili zbog straha od Judejaca, dođe Isus, i stade na sredinu i reče im: „Mir vam!“  20. I ovo rekavši, pokaza im ruke i rebra svoja. Tada se učenici obradovaše videvši Gospoda.  21. A Isus im reče opet: „Mir vam! Kao što je Otac poslao mene, i ja šaljem vas.“  22. I ovo rekavši, dunu i reče im: „Primite Duh Sveti!  23. Kojima oprostite grehe, opraštaju im se; i kojima zadržite, zadržani su.“

Liturgija

Dela svetih apostola, začalo 3 (2,1-11)

1. I kad se navrši pedeset dana, behu svi apostoli jednodušno na okupu.  2. I ujedanput nastade šum sa neba kao hujanje silnoga vetra, i napuni sav dom gde oni seđahu;  3. I pokazaše im se razdeljeni jezici kao ognjeni, i siđe po jedan na svakoga od njih.  4. I ispuniše se svi Duha Svetoga i stadoše govoriti drugim jezicima, kao što im Duh davaše da kazuju.  5. A u Jerusalimu boravljahu Judejci, ljudi pobožni iz svakoga naroda koji je pod nebom. 

6. Pa kad nastade ova huka, skupi se narod, i smete se; jer svaki od njih slušaše gde oni govore njegovim jezikom.  7. I divljahu se i čuđahu se svi govoreći jedan drugome: „Gle, zar nisu svi ovi što govore Galilejci?  8. Pa kako mi čujemo svaki svoj jezik u kome smo se rodili:  9. Parćani i Miđani i Elamiti, i koji žive u Mesopotamiji i Judeji i Kapadokiji, u Pontu i Aziji,  10. U Frigiji i Pamfiliji, u Egiptu i krajevima Libije blizu Kirine, i došljaci Rimljani, i Judejci i prozeliti,  11. Krićani i Arapi, čujemo gde oni govore na našim jezicima o veličanstvenim delima Božijim?“

Jevanđelje po Jovanu, začalo 27 (7,37-52; 8,12)

37. A u poslednji veliki dan Praznika stajaše Isus i povika govoreći: „Ko je žedan neka dođe meni i pije!  38. Koji u mene veruje, kao što Pismo reče, iz utrobe njegove poteći će reke vode žive.“  39. A ovo reče o Duhu koga trebaše da prime oni koji veruju u ime njegovo, jer Duh Sveti još ne beše dat, zato što Isus još ne beše proslavljen.  40. A mnogi od naroda, čuvši tu reč, govorahu: „Ovo je zaista Prorok.“  41. Drugi govorahu: „Ovo je Hristos.“ A jedni govorahu: „Zar će Hristos doći iz Galileje? 

42. Zar ne reče Pismo da će Hristos doći od semena Davidova i iz sela Vitlejema gde beše David?“  43. Tako nastade razdor u narodu zbog njega.  44. A neki od njih htedoše da ga uhvate; ali niko ne metnu ruku na njega.  45. Dođoše pak sluge prvosveštenicima i farisejima, i oni im rekoše: „Zašto ga ne dovedoste?“  46. Sluge odgovoriše: „Nikada čovek nije tako govorio kao ovaj čovek.“  47. Tada im odgovoriše fariseji: „Zar ste se i vi prevarili?“ 

48. Verova li ko u njega od glavara ili od fariseja?  49. Nego narod ovaj koji ne zna Zakon, proklet je!  50. Reče im Nikodim, koji mu je dolazio noću i beše jedan od njih:  51. „Eda li Zakon naš sudi čoveku dokle ga najpre ne sasluša i dozna šta čini?“  52. Odgovoriše mu i rekoše: „Da nisi i ti iz Galileje? Ispitaj i vidi da prorok iz Galileje ne dolazi.“12. Isus im opet reče, govoreći: „Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi u tami, nego će imati svetlost života.“

Kada se duhovna disciplina sudari sa užurbanošću jutra i iscrpljenošću večeri, rešenje ne dolazi iz strožeg pravila, već iz jednostavne misli koja, prema protojereju Andreju Tkačovu, vraća čoveka suštini vere i oslobađa ga krivice i sujete.

Svetogorski starac objašnjava zašto i molitva izgovorena bez pune sabranosti nije prazna, već deluje kao duhovni udar koji zaustavlja haos misli i odvraća ono što čoveka udaljava od mira.

U svojoj knjizi „Lestvica“ svetitelj je opisao kako se u molitvi javljaju zevanje, smeh i rasejanost, ukazujući da iza tih prekida pažnje stoji dublja borba za sabranost pred Bogom.

Govoreći o pticama, veliki srpski duhovnik ostavio je snažnu pouku o nezadovoljstvu koje čovek sam nosi u sebi i miru koji počinje tek onda kada nauči da bude blagodaran.