“POJAVILA SE NEKA ČUDNA BOLEST”: Sveti Jovan Kronštatski upozoravao na ono što danas mnogi ne primećuju

Čovek može da ispuni svaki slobodan trenutak muzikom, filmovima, izlascima i beskrajnim sadržajima na telefonu, a da pritom sve teže pronalazi zadovoljstvo u sopstvenom životu. Potreba da se stalno nešto događa može da potisne tišinu, rad za druge i brigu o duhovnom životu. Na ovu pojavu, koja danas deluje posebno prepoznatljivo, upozoravao je još Sveti Jovan Kronštatski, čije reči podsećaju da problem nije u samoj zabavi, već u onome što zbog nje zapostavljamo.

– Ovih dana se pojavila čudna bolest, strast za zabavom. Nikada ranije nije bilo takve potrebe za zabavom kao danas. To je jasan pokazatelj da ljudi nemaju više za šta da žive, da su zaboravili kako da žive ozbiljnim životom, radeći za dobrobit onih kojima je potrebna pomoć i težeći unutrašnjem duhovnom životu. I dosadilo im je! I trguju dubinu i sadržaj svog duhovnog života za zabavu! Kakvo ludilo! Kao deca lišena razuma! Pa ipak, zabava je već društveni porok, već je društvena strast – govorio je Sveti Jovan Kronštatski.

Kad tišina postane nepodnošljiva

U pravoslavnom razumevanju života, duhovni mir ne zavisi od toga koliko je spoljašnjih podsticaja čovek sebi obezbedio. Molitva, činjenje dobrih dela, odgovornost prema bližnjima i rad na sopstvenim slabostima zahtevaju pažnju koju neprekidna potraga za novim uzbuđenjima može da potisne.

Zato ove reči ne treba razumeti kao osudu svakog odmora, druženja ili razonode. Odmor je potreban, a radost nije suprotna hrišćanskom životu. Problem nastaje kada čovek više ne ume da bude sam sa svojim mislima, kada mu je potrebna neprestana buka da ne bi osetio prazninu i kada mu tuđa nevolja postane manje važna od sopstvene zabave.

Nije svaka tišina prazna, niti je svaki trenutak bez zabave izgubljen. Možda upravo u takvim trenucima čovek ponovo otkriva ono zbog čega vredi živeti.

Čitanje Jevanđelja za petak 19. sedmice po Duhovima

Shutterstock/Terelyuk

 

Poslanica Svetog apostola Pavla Filipljanima, začalo 239 (1,27-30; 2,1-4)

27. Samo živite dostojno jevanđelja Hristova, da vas kada dođem vidim, ili ako vam ne dođem, da čujem za vas da stojite u jednome duhu, jednodušno boreći se za veru jevanđelja,  28. i ni u čemu da se ne plašite protivnika; to je njima znak pogibli, a vama spasenja, i to od Boga.  29. Jer je vama darovano za Hrista, ne samo da verujete u Njega, nego i da stradate za Njega, 

30. imajući onu istu borbu kakvu kod mene videste i sad čujete o meni.1. Ako, dakle, imate neku utehu u Hristu, ako li toplinu ljubavi, ako li zajednicu Duha, ako li saosećanje i samilost,  2. upotpunite moju radost, da isto mislite, da istu ljubav imate, jednodušni, jednomisleni:  3. Ništa ne činite iz prkosa, niti za praznu slavu, nego smirenjem smatrajte jedan drugoga većim od sebe.  4. Ne starajte se svako za svoje, nego svako i za ono što je drugih.

Jevanđelje Luka, začalo 24. (6,17-23)

17. I sišavši s njima, stade na mestu ravnom i mnogo učenika njegovih; i mnoštvo naroda iz sve Judeje i Jerusalima, i iz primorja tirskog i sidonskog,  18. koji dođoše da ga slušaju i da se isceljuju od svojih bolesti, i koje su mučili duhovi nečisti; i isceljivahu se.  19. I sav narod tražaše da ga se dotakne; jer iz njega izlažaše sila i isceljivaše ih sve. 

20. I on podignuvši oči svoje na učenike svoje govoraše: „Blaženi siromašni, jer je vaše Carstvo Božije.  21. Blaženi koji ste gladni sada, jer ćete se nasititi. Blaženi koji plačete sada, jer ćete se nasmejati.  22. Blaženi ste kad vas ljudi omrznu i kad vas odbace i osramote, i razglase ime vaše kao zlo zbog Sina Čovečijega,.  23. Radujte se u onaj dan i igrajte, jer gle, velika je plata vaša na nebu. Jer su tako činili prorocima ocevi njihovi.“

BONUS VIDEO

 

 

 

Ruski svetitelj govorio je o borbi sa strastima, promeni misli i delima koja čoveka vode ka Bogu.

Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.

Jedna kratka pouka velikog duhovnika i pustinjaka govori o tri misli koje lako mogu da zaokupe čoveka i zbog kojih zaboravlja da ceni ono što već ima.

Jedna pouka ruskog svetitelja posebno se odnosi na trenutke kada tuđa nepravda probudi bes, želju za osvetom ili potrebu da uzvratimo, ali odgovor koji nudi ide u sasvim drugom smeru.