U srcu južnoaustralijske pustinje, daleko od velikih gradova i u surovim klimatskim uslovima, nalazi se svetinja koja svedoči o istrajnosti vere i snazi duhovnog nasleđa. U gradiću, udaljenom oko 850 kilometara severno od Adelajda, svečano je proslavljena hramovna slava jedinstvene podzemne bogomolje, Crkve Svetog proroka Ilije, koja već decenijama predstavlja jednu od najneobičnijih pravoslavnih svetinja u svetu.
Svetu arhijerejsku Liturgiju na praznik Svetog proroka Ilije služio je mitropolit australijsko-novozelandski Siluan, koji je dan ranije svečano dočekan u Kuber Pidiju. U navečerje praznika, 1. avgusta, mitropolit je prisustvovao prazničnom večernjem bogosluženju, a potom i celovečernjem koncertu nedavno osnovanog hora „A Kapela Ortodoks“, kojim rukovodi Evgenija Mur.
Na dan hramovne slave, mitropolit Siluan služio je svetu Liturgiju uz sasluživanje arhimandrita Petra, arhijerejskog zamenika, umirovljenog protojereja-stavrofora Milorada Jovčića, koji služi pri ovoj misionarskoj parohiji, protojereja Gorana Ćećeza, protonamesnika Gorana Jovčića, jereja Jovana Jovčića, protođakona Pavela Tokarjeva iz Ruske pravoslavne zagranične crkve, đakona Mišela Miočinovića, kao i ipođakona i čtečeva iz Sidneja, Melburna i Adelajda.
Prazničnom sabranju prisustvovali su brojni vernici pristigli iz više gradova Australije, a posebno mesto imalo je i prvo učešće hora „A Kapela Ortodoks“ u arhijerejskoj liturgiji.
Tumačeći pročitano jevanđeljsko začalo, mitropolit Siluan je podsetio vernike da svaki čovek korača burnim morem života, ali da na tom putu nikada nije sam, jer su prisutni Božija ruka, Njegov promisao, blagodat i pomoć.
Vladika je naglasio da se istinsko poštovanje Svetog proroka Ilije ne pokazuje samo kroz običaje i spoljašnje izraze pobožnosti, već pre svega kroz život u Crkvi i učešće u svetoj liturgiji, gde vernik najdublje ostvaruje zajednicu sa Bogom. Nakon liturgije, mitropolit Siluan je osveštao slavske darove koje je prineo jerej Jovan Jovčić sa svojom blagočestivom porodicom.
Svetinja isklesana u pustinjskoj zemlji
Podzemna Crkva Svetog proroka Ilije u Kuber Pidiju predstavlja jedinstven spoj vere, umeća i prilagođavanja čoveka surovim prirodnim uslovima. Nastala je iz potrebe srpskih doseljenika koji su u ovaj udaljeni rudarski kraj dolazili u potrazi za poslom i boljim životom, ali koji su sa sobom poneli i želju da sačuvaju svoju veru i okupe se oko crkve.
Kuber Pidi je poznat kao jedno od najvećih svetskih nalazišta opala, poludragog kamena koji se vadi duboko ispod površine pustinjske zemlje. Među rudarima koji su ovde radili bili su i mnogi Srbi, koji su u ovom neobičnom okruženju uspeli da podignu svetinju koja danas predstavlja dragoceni deo srpskog pravoslavnog nasleđa, ali i jedinstveni primer sakralne arhitekture u svetu.
Zbog izuzetno visokih temperatura, koje tokom leta često prelaze 40 stepeni Celzijusa, vernici su pronašli jednostavno i domišljato rešenje: crkvu su izgradili ispod zemlje. Hram se nalazi na dubini od oko devet metara, a ceo kompleks, dug oko 30 metara, obuhvata crkvu, crkveni dvor, parohijski dom i crkvenu školu.
Podzemni prostor pruža prirodnu zaštitu od pustinjskih vrućina, ali istovremeno stvara poseban ambijent za molitvu. Tišina stenovitih zidova i neobična unutrašnjost čine ovu svetinju drugačijom od gotovo svih pravoslavnih hramova u svetu.
Ikone na staklu i freske isklesane u kamenu
Posebnost ove svetinje ogleda se i u njenom unutrašnjem uređenju. Pošto sastav zemlje, pomešan sa solju i krečom, nije omogućavao klasično oslikavanje fresaka, umetnici su pronašli drugačiji način da ukrase hram.
Ideja za ikonostas preuzeta je od rumunske pravoslavne tradicije. Ikone su slikane na staklu, ispod kojeg se nalazi osvetljenje, čime je postignut poseban vizuelni efekat i ikonostasu data posebna lepota.
Poseban doprinos uređenju hrama dao je umetnik sa Novog Zelanda, koji je, nadahnut srpskim ikonama iz vizantijskog perioda, uspeo da oblikuje stenovite zidove i u njih ukleše prikaze nalik freskama. Tako su u ovoj pustinjskoj svetinji nastale jedinstvene freske koje nisu naslikane, već isklesane u samom kamenu.
Crkva Svetog proroka Ilije u Kuber Pidiju danas nije samo neobičan arhitektonski poduhvat, već i snažan primer vere, istrajnosti i želje jednog naroda da sačuva svoje duhovne korene, čak i hiljadama kilometara daleko od otadžbine. U tišini podzemnog hrama, među stenama južnoaustralijske pustinje, vekovna pravoslavna tradicija dobila je svoj jedinstveni izraz, potvrđujući da se svetinja može podići svuda gde postoje vera i ljubav prema Bogu.
U hramu Svetog velikomučenika Prokopija svečano je obeležena hramovna slava, a Episkop valjevski Isihije pozvao je vernike da u patnji bližnjih prepoznaju priliku za ljubav, saosećanje i delatnu hrišćansku veru.
Služeći liturgiju u hramu Svetog Atinogena, patrijarh srpski Porfirije poručio je da je snaga onih koji su se borili pre vek i po proisticala iz vere i spremnosti na žrtvu.
U kragujevačkom hramu Svete Petke, mitropolit šumadijski govorio je o značenju liturgijskog poziva „U miru Gospodu se pomolimo“ i podsetio da bez mira sa Bogom nema ni istinskog zajedništva sa bližnjima.
Iskušenik Miloš primio je monaško ime Ilija, a mitropolit crnogorsko-primorski u besedi je govorio o Svetom proroku, lažnim prorocima današnjice i pouci koju svaki hrišćanin može da pronađe u njegovom životu.
POGLEDAJTE JOŠ:
APOKALIPTIČNE SCENE U KNJAŽEVCU! Ogroman požar guta sve pred sobom, vatrogasci nemoćni
31 GODINA OD 'OLUJE' I PROTERIVANJA SRBA IZ KRAJNE: NAROD KOJI JE OSTAO BEZ DOMA, ALI NE I BEZ KORENA
'ŠTO TI LEPO TA ŠAJKAČA STOJI' Vučića deca u Republici Srpskoj dočekala raširenih ruku: Da su nam sva deca živa i zdrava, a Jakovu srećan rođendan (VI