Prazne poruke, kratki odgovori i prijateljstva koja pucaju zbog jedne sitnice postali su gotovo svakodnevna slika među ljudima. Mnogi danas imaju stotine kontakata, a sve manje onih kojima mogu da kažu ono najteže bez straha da će biti osuđeni, izdani ili zaboravljeni. Upravo o toj razlici između prolaznog poznanstva i istinskog prijateljstva govorio je Sveti Nektarije Eginski, ostavljajući pouku koja i danas zvuči kao odgovor na jednu od najvećih tišina savremenog čoveka.
– Prijatelj je čovek dobar, zdrave duše, misli ispravno, voli vrlinu, besprekornog je morala, veran je u ljubavi, iskren na rečima, postojane je duše, iskren je savetnik, otvoren je, istinoljubiv i pravdoljubiv. Prijatelj je slika i prilika svoga prijatelja i do krajnosti oseća duševno raspoloženje prijateljevo i strada duševnim stradanjem svoga prijatelja – govorio je Sveti Nektarije Eginski.
Sveti Nektarije prijatelja ne opisuje kao osobu za razonodu, već kao čoveka koji nosi teret drugoga i ostaje veran čak i onda kada je najteže. Njegove reči podsećaju da pravo prijateljstvo ne počiva na koristi, zajedničkim interesima ili trenutnom raspoloženju, već na moralnoj čvrstini i spremnosti da se sa drugim dele i radost i stradanje.
U pravoslavnom učenju prijateljstvo nikada nije bilo samo društveni odnos. Ono se posmatra kao ogledalo čovekove duše. Zato Sveti Nektarije među najvažnije osobine prijatelja ubraja iskrenost, pravdoljubivost i postojanost. Time upozorava da čovek ne može biti istinski prijatelj ako mu nedostaje unutrašnja čestitost.
Reči Svetog Nektarija ostaju podsetnik da se pravo prijateljstvo ne meri brojem poznanstava, već snagom vernosti, iskrenosti i saosećanja.
Čitanje Jevanđelja za sredu 6. sedmice po Vaskrsu
Dela svetih apostola, začalo 41 (18,22-28)
22. I sišavši u Kesariju, iziđe i pozdravi Crkvu, pa se spusti u Antiohiju. 23. I ostavši neko vreme, iziđe i prođe redom Galatijsku zemlju i Frigiju utvrđujući sve učenike. 24. A dođe u Efes neki Judejac po imenu Apolos, rodom iz Aleksandrije, čovek rečit i jak u Svetome Pismu. 25. Ovaj beše upućen na Put Gospodnji i, goreći duhom, govoraše i učaše pravo o Gospodu, a znađaše samo krštenje Jovanovo.
26. I ovaj poče smelo propovedati u sinagogi. A kad ga čuše Akila i Priskila, prihvatiše ga i još mu tačnije izložiše Put Gospodnji. 27. A kad on htede da pređe u Ahaju, ohrabriše ga braća i pisaše učenicima da ga prime. I on došavši onamo pomože mnogo onima koji su blagodaću poverovali. 28. Jer je silno opovrgavao Judejce pred narodom dokazujući iz Svetoga pisma da je Isus – Hristos.
Jevanđelje po Jovanu, 43. zač. (12,36-47)
36. „Dok svetlost imate verujte u svetlost, da budete sinovi svetlosti.“ Rekavši ovo, Isus otide i sakri se od njih. 37. Jer iako je učinio tolika znamenja pred njima, ne verovahu u njega; 38. da se ispuni reč Isaije proroka koji reče: „Gospode, ko verova propovedi našoj? I ruka Gospodnja kome se otkri?“ 39. Zato ne mogahu verovati, jer opet reče Isaija: 40. „Zaslepio je oči njihove i okamenio srca njihova, da ne vide očima ni srcem razumeju, i ne obrate se da ih iscelim.“
41. Ovo reče Isaija kada vide slavu njegovu i govoraše o njemu. 42. Ali i od starešina mnogi verovaše u njega; no zbog fariseja ne priznavahu, da ne budu isključeni iz sinagoge; 43. Jer zavoleše više slavu ljudsku nego slavu Božiju. 44. A Isus povika i reče: „Ko veruje u mene, ne veruje u mene, nego u Onoga koji me je poslao. 45. I ko vidi mene, vidi Onoga koji me je poslao. 46. Ja u svet dođoh kao svetlost, da svako ko veruje u mene ne ostane u tami. 47. I ko čuje moje reči i ne veruje, ja mu ne sudim; jer ne dođoh da sudim svetu, nego da spasem svet.
Svetitelj objašnjava zašto se čovek i nakon izgovorenog praštanja vraća u vrtlog samoprekora i kako se iz tog začaranog kruga izlazi ka miru koji ne traži novo suđenje sebi.
U vremenu sve češćih izliva gneva i narušenih odnosa, učenje Svetog Josifa pokazuje put ka smirenju koji počinje iznutra, a ne promenom okolnosti.
Jedna rečenica izgovorena u besu može godinama da ostavi trag, a čuveni ruski duhovnik otkriva zbog čega mnogi izgube spokoj upravo onda kada pomisle da su pobedili u raspravi.
U trenucima kada problemi deluju nepomirljivo, pouka svetogorskog starca pokazuje da se izlaz ne nalazi u sili, već u smirenju i unutrašnjoj postojanosti koja menja ishod.
POGLEDAJTE JOŠ:
KO NIJE VEROVAO, TAD JE POVEROVAO! Danas slavimo Spomen na pojavu Časnog krsta u Jerusalimu!
BRUTALNO ZAKUCAVANJE! Kačavenda dobila INFORMACIJU o DECI, OVO ju je slomilo!
Real Madrid platio Benfiki obeštećenje za Žozea Murinja!