OVO JE STRAŠNA BOLEST I NAJVEĆA MUKA DANAŠNJEG ČOVEKA: Starac Emilijan otkriva šta se krije iza unutrašnjeg nemira koji ne prolazi ni kada je sve “u redu”

Jutrenja

Jevanđelje po Jovanu, začalo 63 (20,1-10)

1. A u prvi dan sedmice dođe Marija Magdalina na grob rano, dok još beše mrak, i vide da je kamen dignut sa groba.  2. Onda otrča i dođe Simonu Petru i drugom učeniku koga ljubljaše Isus, i reče im: Uzeše Gospoda iz groba, i ne znamo gde ga položiše.  3. Tada iziđe Petar i drugi učenik, i pođoše ka grobu.  4. Trčahu pak oba zajedno, i drugi učenik trčaše brže od Petra i stiže prvi na grob. 

5. I nadvirivši se, vide pokrove gde leže; ali ne uđe.  6. Tada stiže Simon Petar za njim i uđe u grob i vide pokrove gde leže.  7. I ubrus koji beše na glavi njegovoj, da ne leži sa pokrovima, nego posebno savijen na jednom mestu.  8. Tada, dakle, uđe i drugi učenik, koji prvi dođe na grob, i vide i verova;  9. jer još ne znađahu Pismo da On treba da vaskrsne iz mrtvih.  10. Onda se učenici opet vratiše doma.

Liturgija

Dela svetih apostola, začalo 28 (11,19-26; 29-30)

19. Oni, međutim, koji se rasijaše od nevolje, koja nasta zbog Stefana, prođoše sve do Finikije i Kipra i Antiohije ne propovedajući reč nikome do samo Judejcima.  20. A neki od njih behu Kiprani i Kirinejci, koji ušavši u Antiohiju govorahu jelinistima propovedajući jevanđelje o Gospodu Isusu.  21. I ruka Gospodnja beše s njima; i veliki broj ih poverova i obrati se Gospodu. 

22. A dođe reč o njima do ušiju Crkve u Jerusalimu; i poslaše Varnavu da prođe sve do Antiohije.  23. Kad ovaj dođe i vide blagodat Božiju, obradova se i moljaše sve da iskrenim srcem ostanu u Gospodu;  24. Jer beše čovek blag i pun Duha Svetoga i vere. I obrati se mnogi narod Gospodu.  25. Varnava pak iziđe u Tars da potraži Savla, i kada ga nađe, dovede ga u Antiohiju.  26. I oni se celu godinu sastajaše sa Crkvom, i učiše mnogi narod; i najpre u Antiohiji učenici biše nazvani hrišćani.

Nije nađeno poglavlje (p1): 44, 11,19-26; 29-30

Jevanđelje po Jovanu, začalo 12 (4,5-42)

5. Tako dođe u grad samarijski zvani Sihar, blizu sela koje dade Jakov Josifu, sinu svojemu.  6. A onde beše izvor Jakovljev. Isus pak umoran od puta seđaše tako na izvoru; beše oko šestoga časa.  7. Dođe žena iz Samarije da zahvati vode. Reče joj Isus: Daj mi da pijem.  8. Jer učenici njegovi behu otišli u grad da kupe hrane.  9. Reče mu žena Samarjanka: Kako ti, koji si Judejac, tražiš od mene žene Samarjanke da piješ? Jer se Judejci ne druže sa Samarjanima. 

10. Odgovori Isus i reče joj: Kad bi ti znala dar Božiji, i ko je taj koji ti govori: daj mi da pijem, ti bi tražila od njega i dao bi ti vodu živu.  11. Reče mu žena: Gospode, ni vedra nemaš, a studenac je dubok; odakle ti onda voda živa?  12. E da li si ti veći od oca našega Jakova, koji nam dade ovaj studenac, i on iz njega pijaše i sinovi njegovi i stoka njegova?  13. Odgovori Isus i reče joj: Svaki koji pije od ove vode opet će ožedneti;  14. A koji pije od vode koju ću mu ja dati neće ožedneti doveka, nego voda koju ću mu dati postaće u njemu izvor vode koja teče u život večni. 

15. Reče mu žena: Gospode, daj mi tu vodu da ne žednim i ne dolazim ovamo da zahvatam.  16. Reče joj Isus: Idi, zovi muža svoga, i dođi ovamo.  17. Odgovori žena i reče: Nemam muža. Reče joj Isus: Dobro kaza: nemam muža;  18. Jer si pet muževa imala, i sada koga imaš nije ti muž; to si pravo kazala.  19. Reče mu žena: Gospode, vidim da si ti prorok.  20. Oci naši klanjahu se Bogu na gori ovoj, a vi kažete da je u Jerusalimu mesto gde se treba klanjati.  21. Reče joj Isus: Ženo, veruj mi da dolazi čas kada se nećete klanjati Ocu ni na gori ovoj ni u Jerusalimu. 

22. Vi se klanjate onome što ne znate; a mi se klanjamo onome što znamo; jer je spasenje od Judejaca.  23. Ali dolazi čas, i već je tu, kada će se istinski bogomoljci klanjati Ocu u duhu i istini, jer Otac traži da takvi budu oni koji mu se klanjaju.  24. Bog je duh; i koji mu se klanjaju, u duhu i istini treba da se klanjaju.  25. Reče mu žena: Znam da dolazi Mesija zvani Hristos; kad on dođe, objaviće nam sve.  26. Reče joj Isus: Ja sam – koji govorim s tobom.  27. I utom dođoše učenici njegovi, i začudiše se što sa ženom razgovara, ali nijedan ne reče: šta tražiš, ili što govoriš sa njom? 

28. A žena ostavi svoj krčag i otide u grad i reče ljudima:  29. Hodite da vidite čoveka koji mi kaza sve što sam učinila. Da nije on Hristos?  30. Iziđoše, dakle, iz grada i pođoše njemu.  31. A u međuvremenu moljahu ga učenici njegovi govoreći: Ravi, jedi!  32. A on im reče: Ja imam jelo da jedem za koje vi ne znate.  33. Tada učenici govorahu među sobom: Da mu neko ne donese da jede?  34. Isus im reče: Jelo je moje da vršim volju Onoga koji me je poslao, i izvršim njegovo delo. 

35. Ne kažete li vi da su još četiri meseca pa će nastati žetva? Eto, velim vam: podignite oči svoje i vidite njive kako se već žute za žetvu.  36. I koji žanje prima platu, i sabira rod za život večni, da se raduje zajedno i koji sije i koji žanje.  37. Jer u tome je istinita reč, da je drugi koji sije, a drugi koji žanje.  38. Ja vas poslah da žanjete gde se vi niste trudili; drugi su se trudili, a vi ste u trud njihov ušli. 

39. A iz grada onoga mnogi od Samarjana poverovaše u njega za reč žene koja je svedočila: Kaza mi sve što učinih.  40. Kada, dakle, dođoše k njemu Samarjani, moljahu ga da ostane kod njih; i ostade onde dva dana.  41. I mnogo ih više verova za reč njegovu,  42. Te ženi govorahu: Sad ne verujemo više zbog tvoga kazivanja, jer sami smo čuli i znamo da je ovo zaista Spasitelj sveta, Hristos.

Duhovna pouka shiarhimandrita Kirila Pavlova otkriva zašto spoljašnje kajanje bez unutrašnjeg preobražaja i oproštaja prema bližnjem gubi svoju duhovnu težinu.

Jedna duhovna poruka blaženopočivšeg grčkog mitropolita objašnjava kako se unutrašnji mir ne stiče pobedom u sukobu, već promenom pogleda na one koji nas povređuju.

U trenucima kada se čoveku čini da je nada izgubljena, pouka jednog od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka donosi neočekivan odgovor – priču o povratku, milosti i unutrašnjem preokretu.

Kada se duhovna disciplina sudari sa užurbanošću jutra i iscrpljenošću večeri, rešenje ne dolazi iz strožeg pravila, već iz jednostavne misli koja, prema protojereju Andreju Tkačovu, vraća čoveka suštini vere i oslobađa ga krivice i sujete.