OVO JE NAJVEĆA ZABLUDA U PRAVOSLAVLJU! Otac Goran objasnio kako radimo protiv naših upokojenih, a da toga nismo ni svesni!

Pobusani ponedeljak, koji se obeležava osmog dana po Vaskrsu, u pravoslavnoj tradiciji zauzima posebno mesto kao dan posvećen upokojenima. Nakon dana najveće hrišćanske radosti, kada se slavi pobeda života nad smrću i Vaskrsenje Gospoda, vernici izlaze na groblja kako bi molitveno pomenuli svoje najmilije koji više nisu među živima.

U skladu sa crkvenim učenjem, ovaj dan nije zamišljen kao nastavak žalosti, već kao produžetak vaskršnje nade – svedočanstvo vere da smrt nije kraj, već prelazak u večni život.

Groblja se tada posećuju u duhu tišine, dostojanstva i molitve, jer su ona, prema pravoslavnom shvatanju, sveta mesta na kojima počivaju tela onih koji čekaju vaskrsenje.

Ipak, tokom vremena, među narodom su se razvili različiti običaji koji često odstupaju od suštine vere. Na grobove se iznose hrana, piće, pa čak i predmeti za koje se veruje da su pokojnicima bili dragi tokom života.

Takve prakse, iako ukorenjene u tradiciji, izazivaju nedoumice i otvaraju pitanja o njihovom stvarnom značenju i mestu u pravoslavlju.

O tome je govorio i sveštenik Goran Panjkov, ukazujući na potrebu da se vernici vrate suštini i razumevanju vere kroz molitvu i istinsko sećanje:

AI/U.S.

 

– Tako je radio moj deda, tako je radio moj otac, tako radim i ja. To je danas jedna od najvećih zabluda u pravoslavlju. Danas na Pobusani ponedeljak, kada se izlazi na groblja, tamo svega možemo da nađemo, od rakije, pića, raznorazne hrane… Međutim, mrtvima i upokojenima hrana nije potrebna – počeo je otac Goran pa nastavio:

– Čoveku kad umre je potrebna samo molitva. Paganski je običaj da se na grobove donosi kafa, u poslednje vreme može se videti i zapaljena cigara ubodena u grob, kao pokojnik je voleo da puši… Sve su to problemi sa kojima se mi danas u pravoslavlju susrećemo i to samo zato što je neko rekao da tako treba.

Naglašava da jedino što je pokojniku potrebno – molitva i objašnjava i zašto:

SPC

 

– Jer duši posle smrti, po rastavljanju duše od tela, nikakva hrana nije potrebna. Telo se vraća zemlji od koje je i postalo, a mi treba da znamo da su groblja sveta mesta. I sve što dosnosimo na groblja, ne donosimo da se duša gosti, jer ta duša ne dolazi, ne hrani se tim, već nosimo na ime pokojnika, da nahranimo one ljude kojima je to zaista potrebno. Zato, kad nema na groblju ljudi kojima je to potrebno, idemo od groba do groba, pa jedan uzme od ovoga ono, drugi od onoga nešto drugo, kaže „za pokoj duše“, prekrsti se, malo popije… To tako treba da radimo i to je tako jedino ispravno. A nositi na groblje hranu, piće ili bilo šta drugo da bi duša došla da se nahrani, to je paganski običaj koji nije nikako dobar i to treba da znamo.

Groblje jeste mesto susreta sa uspomenama, ali duša čovekova nije vezana za zemlju, već za Boga.

Ovaj dan predstavlja nastavak vaskršnje radosti.

Protojerej-stavrofor Dušan Erdelj objašnjava smisao dana posle Svetle sedmice i poziva vernike u dijaspori da u crkvu ponesu imena bližnjih i darove za pomen.

Zašto se na groblje nosi vaskršnje jaje, šta znači „Hristos vaskrse“ među humkama i zbog čega ovaj dan nije običan pomen – objašnjava jerej Borislav Petrić