OVI LJUDI NIKAD NEĆE NAĆI MIR NITI OSETITI BLAGODAT DUHA SVETOGA! Starac Josif Isihasta otkriva i ko su oni!

Pripadnost Crkvi u pravoslavlju nije samo pitanje vere, već pitanje njegovog odnosa prema Bogu i života u zajednici vernih.

Crkva čoveku daje prostor da svoju veru živi kroz molitvu, bogosluženje, svete tajne i zajednicu sa drugima, ali i da kroz njeno učenje i predanje sačuva ono što je primio.

Zato se udaljavanje od Crkve u pravoslavlju smatra ozbiljnim duhovnim problemom. Kada se čovek odvoji od crkvene zajednice, on se udaljava od života koji Crkva pruža i sve više ostaje oslonjen na sopstveno mišljenje i sopstveno rasuđivanje. Upravo u tome sveti oci vide veliku opasnost, jer čovek lako može početi da veruje da je sam sebi dovoljan i radi i živi po sopstvenom nahođenju.

Sa takvim udaljavanjem, prema rečima svetih otaca, mogu doći i promene u čovekovom unutrašnjem životu.

Mir može zameniti nemir, ljubav gorčina, a smirenje osuđivanje drugih. Čovek koji se udaljava od Crkve može sve više da se zatvara u sebe i da sopstveni sud postavi iznad crkvenog predanja.

Zbog toga se u pravoslavlju toliko insistira na čuvanju jedinstva Crkve. Biti njen pripadnik znači ostati u zajednici, čuvati vrednosti koje ona vekovima propagira i ne odvajati se od crkvenog života.

Na posledice udaljavanja od Crkve posebno je upozoravao starac Josif Isihasta, koji je govorio o gubitku mira, ljubavi i blagodati Svetoga Duha:

„Svi oni koji su se odvojili od Crkve, sasvim su otpali i od blagodati Svetoga Duha. Izgubili su mir, izgubili su ljubav i puni su gorčine i osuđivanja. Molio sam se dugo i Gospod mi je otkrio: Crkva je tamo gde je kanonski poredak i gde se pominje patrijarh. Van nje nema spasenja, ma koliko neko izgledao pravedan u svojim očima.“

Bonus video

U razgovoru o sve prisutnijem fenomenu Nebojša Lazić objašnjava zašto se vera lako pretvara u ritual, a ritual u rutinu.

Crkva od najranijih vremena uči da svaka izgovorena reč ima svoju težinu i posledice, bilo da donosi mir, utehu i ljubav, ili širi gnev, mržnju i sablazan.

Crkva nije prostor za odmor, već mesto susreta čoveka sa Bogom.

Vreme koje čovek dobrovoljno posveti crkvi dobija dublji smisao.