OVE UKUSNE ŠNICLE SU VIŠE LEK NEGO HRANA: Jeromonah Jerotej otkriva jednostavan recept za ručak koji okrepljuje

U manastirskoj kuhinji, gde se mera ne traži samo u gramima nego i u smirenju, postoje jela koja možda ne impresioniraju vizuelno, ali deluju lekovito i na telo i na dušu. Upravo takve su šnicle od koprive, po receptu koji je jeromonah Jerotej Draganović objavio u „Srpskom kuvaru“ davne 1855. godine.

Pripremaju se u danima kada tipik ne propisuje strogi post, pa monasi mogu da koriste jaja i mlečne proizvode, ali ovaj obrok ipak nosi duh uzdržanja i pažnje prema onome što nam je darovano iz prirode. U jednostavnim listovima koprive, ubranim daleko od buke i užurbanosti, krije se ukus koji podseća da hrana može biti podrška telu, gotovo lek, i diskretna pouka o skromnosti koja oplemenjuje svakodnevni obrok.

Sastojci

400–500 g očišćenih kopriva

2 šolje pirinča

2 jajeta

biber na vrh noža

vezica peršunovog lista

so

ulje

prezle

RomanaMart/Shutterstock

 

Priprema

Koprive obarite, ocedite i sitno iseckajte. Obarite pirinač, procedite ga, pa pomešajte sa koprivama. Dodajte jaja, biber, so, sitno seckan peršunov list i prezle, sve dobro promešajte, pa oblikujte šnicle po želji i pržite na vrelom ulju. Može da se posluži kao predjelo ili kao prilog uz varivo ili neko pikantnije jelo.

Savet

Koprivu ne treba prati pre kuvanja, jer joj listovi otvrdnu; ona se „trebi“, tj. čisti od buba i starijih listova, a treba je brati na čistim mestima, što dalje od naselja i gde ne prolaze životinje i ljudi. Zato se kod koprive obavezno baca prva voda. Za ovu biljku, punu minerala i vitamina, predlažemo i sledeću recepturu.

Kelj preliven pavlakom i zapečen sa hlebnim mrvicama postaje obrok koji spaja ritual i svakodnevicu – jednostavan, a bogat ukusom i mirisom domaće kuhinje.

Otkrijte kako se priprema jednostavan, slojevit, ukusan starinski ručak iz 19. veka prema zapisima jeromonaha Jeroteja Draganovića.

Neodoljivi obrok od celera i zrelog kačkavalja koji svaka porodica može napraviti kad tipik dozvoljava beli mrs.

Zapis iz „Srbskog kuvara“ otkriva jednostavan način pripreme hleba na kiselu vodu, čuvan u domaćinstvima i manastirima gde se testo mesi strpljenjem, a deli rukama uz osećaj zajedništva i blagoslova.