OVAKO SE ČOVEK MOŽE OČISTITI OD MNOGIH GREHOVA: Svi najpre pomisle na post i molitvu, ali iguman Nikon savetuje nešto sasvim drugo

Večernja

Prva knjiga Mojsijeva (28,10-17)

10. A Jakov otide od Virsaveje idući u Haran.  11. I dođe na jedno mesto, i ondje zanoći, jer sunce beše zašlo; i uze kamen na onom mestu, i metnu ga sebi pod glavu, i zaspa na onom mestu.  12. I usni, a to lestve stajahu na zemlji a vrhom ticahu u nebo, i gle, anđeli Božji po njima se penjahu i slažahu;  13. i gle, na vrhu stajaše Gospod, i reče: „Ja sam Gospod Bog Avrama oca tvog i Bog Isakov; tu zemlju na kojoj spavaš tebi ću dati i semenu tvom; 

14. i semena će tvoga biti kao praha na zemlji, te ćeš se raširiti na zapad i na istok i na sever i na jug, i svi narodi na zemlji blagosloviće se u tebi i u semenu tvom.  15. I evo, ja sam s tobom, i čuvaću te kuda god pođeš, i dovešću te natrag u ovu zemlju, jer te neću ostaviti dokle god ne učinim što ti rekoh.  16. A kad se Jakov probudi od sna, reče: „Zacelo je Gospod na ovom mestu; a ja ne znah.“  17. I uplaši se, i reče: „Kako je strašno mesto ovo! Ovde je doista kuća Božja, i ovo su vrata nebeska.

Jez. 43,27-44,4

Priče Solomonove (9,1-11)

1. Premudrost sazida sebi kuću, i otesa sedam stupova;  2. pokla stoku svoju, rastvori vino svoje, i postavi sto svoj.  3. Posla devojke svoje, te zove svrh visina gradskih:  4. „Ko je lud, neka se uvrati ovamo.” I bezumnima veli:  5. „Hodite, jedite heba mog, i pijte vina koje sam rastvorila.  6. Ostavite ludost i bićete živi, i idite putem razuma.”  7. Ko uči potsmevača, prima sramotu; i ko kori bezbožnika, prima rug.  8. Ne karaj potsmevača da ne omrzne na te; karaj mudra, i ljubiće te.  9. Kaži mudrome, i biće još mudriji; pouči pravednoga, i znaće više.  10. Početak je mudrosti strah Gospodnji, i znanje je svetih stvari razum.  11. Jer će se mnom umnožiti dani tvoji i dodaće ti se godine životu.

Jutrenja

Jevanđelje po Luki, začalo 4 (1,39-49; 56)

39. A Marija ustavši onih dana otide hitno u gorski kraj, u grad Judin.  40. I uđe u dom Zaharijin, i pozdravi Jelisavetu.  41. A kad Jelisaveta ču pozdrav Marijin, zaigra dete u utrobi njenoj, i Jelisaveta se ispuni Duha Svetoga,  42. i povika uzvišenim glasom i reče: „Blagoslovena si ti među ženama, i blagosloven je plod utrobe tvoje!  43. I otkud meni ovo da dođe mati Gospoda moga meni?  44. Jer gle, kada glas pozdrava tvoga dođe u uši moje, zaigra dete od radosti u utrobi mojoj.  45. I blago onoj koja verova, da će se izvršiti što joj je kazao Gospod.”  46. I reče Marija: „Veliča duša moja Gospoda;  47. i obradova se duh moj Bogu, Spasu mome,  48. što pogleda na smernost sluškinje svoje; jer gle, od sada će me zvati blaženom svi naraštaji;  49. što mi učini veličinu Silni, i sveto ime Njegovo.

56. I ostade Marija sa njom oko tri meseca, i vrati se domu svome.

Liturgija

Poslanica Svetog apostola Pavla Filipljanima, začalo 240 (2,5-11)

5. Zato neka je u vama ista misao koja je i u Hristu Isusu,  6. koji budući u obličju Božijem, nije smatrao za otimanje to što je jednak sa Bogom,  7. nego je sebe ponizio uzevši obličje sluge, postao istovetan ljudima, i izgledom se nađe kao čovek;  8. unizio je sebe i bio poslušan do smrti, i to do smrti na krstu,  9. zato i Njega Bog visoko uzdiže, i darova mu Ime koje je iznad svakoga imena.  10. Da se u Ime Isusovo pokloni svako koleno što je na nebesima i na zemlji i pod zemljom;  11. i, da svaki jezik prizna da je Isus Hristos Gospod na slavu Boga Oca.

Jevanđelje po Luki, začalo 54,58 (10,38-42; 11,27-28)

38. A kad putovahu i on uđe u jedno selo, a žena neka, po imenu Marta, primi ga u kuću svoju.  39. I u nje beše sestra po imenu Marija, koja sede kod nogu Isusovih i slušaše besedu njegovu.  40. A Marta se zauzela da ga što bolje usluži, i pristupivši mu reče: „Gospode, zar ti ne mariš što me sestra moja ostavi samu da služim? Reci joj, dakle, da mi pomogne.”  41. A Isus odgovarajući reče joj: „Marta, Marta, brineš se i uznemiravaš za mnogo,  42. a samo je jedno potrebno. Ali je Marija dobar deo izabrala koji joj se neće oduzeti.”

27. A dok on to govoraše, podiže glas jedna žena iz naroda i reče mu: „Blažena utroba koja te je nosila, i dojke koje si sisao!”  28. A on reče: „Vaistinu, blaženi su oni koji slušaju reč Božiju i drže je.”

BONUS VIDEO

Nepravda, uvreda i omalovažavanje mogu u čoveku pokrenuti potrebu da se brani i uzvrati, ali jedna pouka velikog ruskog duhovnika otvara sasvim drugačije pitanje: šta se u takvom trenutku događa sa našim srcem?

Svetitelj je upozoravao da preterano hvaljenje dece podstiče egoizam, a roditeljima savetovao da ih odmalena uče zahvalnosti, odgovornosti i smirenju.

Veliki svetitelj našeg vremena govorio je o nečemu što se često događa u odnosima među ljudima, a što mnogi prepoznaju tek kada već nastanu ljutnja, zameranje i potreba da se drugome uzvrati.

Očajanje može da nas udalji od molitve, ali Sveti Jovan Kronštatski podseća zašto upravo tada ne treba odustati od Gospoda.