Sve više ljudi danas živi u stalnim brigama, unutrašnjoj napetosti i nose teret koji nadilazi njihove snage.
Pravoslavlje na to gleda kao na posledicu gubitka poverenja u Boga i prepuštanja strahu od budućnosti, što je klasična demonska zamka.
Crkva uči da briga ne rešava ništa, već razara mir u čoveku, dok molitva i predanje Bogu donose smirenje.
Gospod poručuje da se ne brinemo za sutra, jer je svaki dan dovoljan sam sebi, a na to je jednom prilikom ukazao i otac Serafim Petković.
– Šta je briga? Briga je molitva za ono što nećemo. Zašto? Zato što pokazuje naše neverje. Brinemo samo ono što satana sugeriše, a on sugeriše uvek nešto loše. I da će loše biti, i da nas vraća u prošlost, pa da razmišljamo, zašto nismo uradili ovo ili ono. Prošlost je prošlost, tamo nemamo šta da promenimo! Ako smo se pokajali, ako smo se ispovedili, znači ako se stalno vraćamo na to, tu nam demon pije krv! – objasnio je otac Serafim i nastavio:
– Mi smo tu gde treba da budemo, mi smo u sadašnjosti. Ako nam sugeriše da će stalno nešto loše biti, on ne zna uopšte šta će biti, nije mu dano, nije prorok! Nego to je njegovo oružje: laž, strah i briga! Otac laži, čovekoubica! Znači, njegov trud je uvek da pokvari svako dobro delo, da razdvoji svakoga čoveka, da svaki čovek bude sam i očajan.
To je politika Satane, ističe otac Serafm, i on se stalno trudi na tome.
– Ako mi prihvatamo naše misli, još upotrebimo našu maštu, potpadamo pod vlast. Tako se upada i u depresije, i u sve takve stvari. Moramo da naučimo da se borimo i da stražimo na mislima! To su tražili Sveti oci. Ako primetimo da su naše misli otišle u drugom pravcu i ako smo stalno u nekim mislima, brigama… onda da se prekrstimo u ime Oca, Sina i Svetoga duha, i da kažemo: „Ne prihvatam!“ Ili, ako je neka baš loša hulna pomisao, kažemo: „Gospode Isuse Hriste, Gospode Isuse Hriste, Gospode Isuse Hriste i pobeći će!“
Sve što je od Satane, tvrdi otac Serafim, pobegne od imena Hristovog!
– I malo se molimo posle toga, makar sa „Gospode pomiluj“ ili sa „Presveta Bogorodice, spasi me“. Šta god prvo padne, upotrebimo tu molitvu, i oteramo te loše misli, znači moramo da se učimo da se borimo protiv toga, i drugo, moramo da učimo da se radujemo!
Otac Serafim ističe da su prvi hrišćani bili sa tako puni radosti, da su svi želeli da postanu pravoslavni hrišćani! Bili su jednoga duha, i stalno su bili u blagodati.
– Znači, tamo gde je blagodat, tamo nema tuge, straha, depresije. Dolaze mi ljudi i samo se žale. Pa kad si se pričestio zadnji put? Ne sećaju se. Pa, sobro je da si živ! Dobro je da ste živi! Ko se nije pričestio nekoliko meseci, šta možemo da očekujemo!?
Kaže da mi snage nemamo da se borimo sa zlom.
– Ali, kad se mi pričestimo, kad živimo kako treba, kad se pričestimo kako treba, onda demoni vide svetlost jaču od sunca, i ne smeju ni da gledaju u nas, a kamoli da nam priđu!“
Predanje uči da demoni nisu samo simboli zla, već stvarna bića koja deluju u svetu, nastojeći da naruše odnos čoveka sa Bogom.
Osećaj bespomoćnosti sve češće postaje deo svakodnevice.
Sve tri zamke, kako je navedeno, se ujedinjuju i imaju samo jedan cilj – da nas bace u očaj.
Pravoslavno iskustvo kroz vekove svedoči da je tišina ogledalo duše – u njoj nema skrivanja ni opravdanja.
POGLEDAJTE JOŠ:
PRVA LITURGIJSKA PROSLAVA SVETE BLAŽENE ANE: Šestorica vladika, desetine sveštenika i hiljade vernika na obeležavanju praznika majke Svetog Vasilija Ostroškog
Mali: Metro će oblikovati razvoj Beograda u narednim decenijama
Haos u Budućnosti se nastavlja, Varvarima prekipelo: Otišao predsednik, a za njim još jedan bivši trener Zvezde