Ova 2 organa prva stradaju kada su velike vrućine! Tri glavna simptova koja pokazuju da nešto nije u redu

Visoke temperature ne utiču samo na to da se osećamo umorno i iscrpljeno, već direktno udaraju na vitalne organe. Lekari apeluju da ekstremne vrućine predstavljaju ogroman stres za organizam i mogu dovesti do opasnih komplikacija, a srce i bubrezi su ubedljivo najugroženiji.

Kada živa u termometru pređe kritične granice, telo mora da radi „prekovremeno“ kako bi održalo normalnu temperaturu. Telo reaguje pojačanim znojenjem i širenjem površinskih krvnih sudova kako bi izbacilo višak toplote.

Međutim, kroz znoj se ne gubi samo tečnost, već i ključni elektroliti – pre svega natrijum, kalijum i magnezijum. Kada nivo ovih minerala značajno opadne, dolazi do poremećaja elektrolita, što vodi u dehidraciju i ozbiljne komplikacije, posebno kod starijih osoba, dece i hroničnih bolesnika.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da su posledice po kardiovaskularni sistem i bubrege najdramatičnije.

Srce trpi ogroman pritisak, preti i infarkt

Kardiolozi ističu da osobe sa kardiovaskularnim problemima moraju biti pod posebnim oprezom tokom vrelih, sparnih dana. Zbog velike vrućine, krvni sudovi se naglo šire, što dovodi do opasnih oscilacija: naglog pada krvnog pritiska i znatno većeg napora za samo srce, koje pumpa krv punom parom.

– Svako telo reaguje drugačije, tako da morate obratiti pažnju na ovo. Ovo se prvenstveno odnosi na decu, kao i na starije osobe – naglašava dr Beata Poprava, kardiolog i internista u Poljskoj.

Duži boravak na suncu i vrućini dovodi do nepredviđenog pada krvnog pritiska, što može biti opasno

Dodatni problem predstavlja povećana gustina krvi. Usled dehidracije, krv teže protiče kroz arterije i postaje sklonija stvaranju ugrušaka (tromba). Zbog toga manjak tečnosti u organizmu drastično povećava rizik od:

poremećaja srčanog ritma (aritmije),

ishemije srčanog mišića,

pa čak i srčanog udara (infarkta).

Alarmantni simptomi koji zahtevaju hitnu reakciju

Lekari apeluju da se posebna pažnja posveti jasnim znacima upozorenja koje organizam šalje:

Oštar pritisak, stezanje ili bol u grudima (koji može da se širi ka vratu, ramenu ili leđima).

Iznenadni nedostatak vazduha, plitko disanje i gušenje.

Jaka, probadajuća glavobolja praćena vrtoglavicom ili mučninom.

Ukoliko se oseti bilo koji od ovih simptoma, odmah se treba skloniti u hladovinu i potražiti medicinsku pomoć.

Bubrezi na udaru: Koncentrisan urin i jezivi bolovi

Bubrezi deluju kao prirodni filter organizma, ali je za njihov besprekoran rad neophodan stalan i adekvatan priliv tečnosti. Tokom toplotnog talasa, kada se gube velike količine vode kroz kožu, bubrezi prelaze u „režim štednje“.

Vrućine mogu da dovedu do otkazivanja bubrega

Rezultat je izuzetno gust, koncentrisan i taman urin. Ova pojava stvara idealne uslove za taloženje mineralnih soli i ubrzano stvaranje bubrežnog kamenca.

Medicinska praksa pokazuje da ovakvo stanje znatno povećava rizik od bubrežne kolike – napada koji izaziva neke od najintenzivnijih bolova u medicini. Kod pacijenata sa već postojećim hroničnim bolestima bubrega, visoke temperature bez adekvatnog unosa tečnosti mogu dovesti i do privremenog otkazivanja bubrežne funkcije.

Udar i na pluća i kožu: Astma, UV zračenje i rizik od karcinoma

Vruć i suv vazduh direktno pogoršava simptome kod osoba koje boluju od astme i hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP). Visoke temperature izazivaju iritaciju disajnih puteva, što znatno otežava disanje i povećava rizik od akutnih napada.

Takođe, opasnost predstavlja i intenzivno ultraljubičasto (UV) zračenje. Dugotrajno i nezaštićeno izlaganje suncu dovodi do opekotina, ubrzanog starenja kože i pojave hiperpigmentacije, ali i do daleko ozbiljnijih zdravstvenih posledica.

– Ultraljubičasto zračenje je veoma štetno: kancerogeno je, izaziva tumore, ali takođe trajno oštećuje kožu. Povećava rizik od razvoja karcinoma kože, uključujući i najopasniji oblik – melanom – upozorava prof. dr Pjotr Rutkovski, šef Nacionalne strategije za borbu protiv raka u Poljskoj, prenosi portal „fakt.pl“.

Ključne mere zaštite vitalnih organa

Za očuvanje zdravlja i sprečavanje opasnih komplikacija tokom ekstremnih vrućina, stručnjaci preporučuju sledeća pravila ponašanja:

Ne čekati osećaj žeđi: Osećaj žeđi predstavlja zakasneli signal dehidracije. Preporučuje se umeren i kontinuiran unos vode u manjim gutljajima tokom celog dana.

Nadoknada elektrolita: Pored obične vode, savetuje se unos limunade sa prstohvatom soli ili blagih mineralnih voda radi obnove izgubljenih minerala.

Zaštita kože i oprez sa terapijom: Obavezna je upotreba kreme sa visokim zaštitnim faktorom (SPF) i nošenje lagane odeće dugih rukava, dok hronični bolesnici treba posebno da obrate pažnju na način čuvanja i delovanje svojih lekova na visokim temperaturama.

Bez napitaka koji podstiču dehidraciju: Kafa, alkohol i gazirani slatki napici deluju kao diuretici, čime ubrzavaju izbacivanje tečnosti i pogoršavaju stanje organizma.

Prilagođavanje ishrane: Izbegavati tešku, masnu i prženu hranu koja opterećuje digestivni sistem i podiže unutrašnju temperaturu tela. Prednost dati laganim obrocima, voću bogatom vodom (lubenice, dinje) i svežem povrću.

Ograničiti fizički napor: Sve teže fizičke aktivnosti i direktno izlaganje suncu svesti na minimum u periodu od 10 do 18 časova.

(INFO)