OPERACIJA "GOLEŠ" - POSLEDNJI LET MIGOVA S KOSMETA! Pobeda Srpske Vojničke Genijalnosti Nad NATO Silom!

Foto: PJF Military Collection / Alamy / Profimedia, Printscreen

U osvit dolaska Kfora i istorijskog marša ruskih padobranaca, 11. juna 1999. s aerodroma „Slatina“ poleteli su poslednji avioni Vojske Jugoslavije mig-21.

Odlazak 83. lovačkog avijacijskog puka u večnost i na aerodrom „Batajnica“ bio je trijumf inženjerske genijalnosti, gvozdene discipline i neustrašivosti pilota koji su poleteli s piste obnovljene pod bombama.

UZALUDNI UDARI

U dramatičnim danima juna 1999, kada se na osnovu Kumanovskog sporazuma Vojska Jugoslavije povlačila s Kosova i Metohije, vazduhoplovna baza Slatina kod Prištine postala je pozornica jedne od najneverovatnijih operacija u modernoj vojnoj istoriji.

„>

Pogledaj galeriju

Printscreen

„>

Pogledaj galeriju

Printscreen

„>

Pogledaj galeriju

Printscreen

„>

Pogledaj galeriju

Printscreen

„>

Pogledaj galeriju

Dok su svetski mediji spekulisali o potpunom uništenju jugoslovenske ratne avijacije, iz utrobe planine Goleš izronio je 83. lovački avijacijski puk. Svi ispravni migovi-21 evakuisani su u jednom jedinom danu, 11. juna 1999.

Bilo je to finale 78-dnevne podzemne epopeje, tokom koje je tehnika sačuvana uprkos neprekidnim udarima najmoćnije vojne alijanse u istoriji sveta.

Hronologija podviga

1. Tokom svih 78 dana bombardovanja, NATO je intenzivno tukao aerodrom „Slatina“, bacajući teške tepih-bombe i vođene projektile na pistu i kaponire. Međutim, svih 11 ispravnih aviona preživeli su rat potpuno neoštećeni. Čuvani su duboko unutar podzemnog objekta, koji NATO avijacija nije uspela da probije

2. Nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma 9. juna, naređena je hitna evakuacija tehnike na aerodrome u centralnoj Srbiji. Najveći problem bila je poletno-sletna staza. Pista „Slatine“ bila je izrešetana kraterima od bombi. Vojni inženjerci i logistika izveli su nemoguće: za manje od 48 sati potpuno su zakrpili i poravnali pistu dovoljno da lovački avioni mogu bezbedno da polete. Sve se radilo u najvećoj tajnosti kako NATO bespilotne letelice, koje su stalno nadletale Kosovo, ne bi shvatile da se sprema prelet

3. Operacija je počela 11. juna oko 16.30. Tehničari su izvukli lovačke avione iz podnožja brda na stajanku. Sve je moralo da se izvede brzo kako se na pisti ne bi stvorila velika gužva koja bi privukla pažnju iz vazduha. Avioni su poletali u parovima, na svakih desetak minuta. Ukupno 11 aviona (verzije mig-21bis i dvosedi mig-21UM) uspešno je uzastopno poletelo sa „Slatine“ u razmaku od sat vremena (između 16.33 i 17.32)

4. Kako bi izbegli bilo kakav rizik od presretanja ili zabune u vazdušnom prostoru (budući da je NATO i dalje držao potpunu kontrolu nad nebom), piloti su leteli izrazito nisko. Svih 11 letelica bezbedno je preletelo administrativnu liniju i sletelo na aerodrom „Batajnica“ kod Beograda, dok je deo ljudstva i tehnike kasnije otišao ka aerodromu „Ponikve“

Vojni aerodrom „Slatina“ bio je meta NATO avijacije od prvog minuta agresije. Ipak, ključ opstanka i tehnike i ljudstva ležao je u grandioznom podzemnom objektu kodnog naziva „Rudnik“ (poznat i kao „Klek“), uklesanom u masiv planine Goleš.

Građen u vreme Hladnog rata, ovaj podzemni bunker s teškim pancirnim vratima i nezavisnim sistemima za preživljavanje mogao je da izdrži direktan pogodak nuklearne bombe.

Agresor besomučno gađao makete

Jedan od najvećih uspeha komande 83. puka bio je sistem pasivne odbrane i maskiranja. Na stajankama i livadama oko aerodroma „Slatina“ namerno su ostavljeni rashodovani avioni migovi-21 i dotrajale letelice kojima su istekli resursi.

Tehnički sastav je otišao i korak dalje – pravljene su verne makete aviona od drveta, plastike, limova i starih cerada. Da bi varka bila potpuna, mehaničari su unutar lažnih izduvnika palili burad s naftom kako bi sateliti i termovizijske kamere NATO aviona registrovali toplotni odraz motora.

Rezultat je bio frapantan: NATO je u svojim izveštajima tvrdio da je na „Slatini“ uništio na desetine operativnih lovaca, dok su pravi, borbeno sposobni migovi bili duboko pod zemljom.

Tokom svih 78 dana rata, agresor je pokušavao da probije armirani beton i stenu: avijacija SAD je na otvore objekta bacala čak i specijalne dvotonske probojne bombe.

Luk jednog od dva glavna ulaza bio je teško zarušen i zatrpan tonama kamena i šuta. Ipak, unutrašnjost je ostala netaknuta. Avioni su u potpunom mraku i tišini, pod svetlošću baterijskih lampi, održavani i pripremani za trenutak kada će ponovo morati da polete.

BEZ RADIO-VEZE

Piloti koji su tog 11. juna seli u kokpite svojih migova znali su da je svaki sekund na pisti „Slatine“ ravan ruskom ruletu. Vazdušni prostor iznad Kosova i dalje su kontrolisali avioni NATO pakta, a radari Alijanse hvatali su svaki signal.

Prema svedočenjima oficira iz 83. puka, poletanja su izvedena u najvećoj tajnosti, na brišućem letu, tik iznad krošnji drveća i planinskih prevoja, kako bi se izbeglo radarsko osmatranje s Avijana i brodova u Jadranu.

Iznenadili i generala Nebojšu Pavkovića

General Nebojša Pavković u svojim obimnim ratnim dnevnicima i memoarima detaljno je opisao upravo taj 11. jun 1999. na Kosmetu.

On navodi scenu u kojoj su čak i domaći visoki oficiri na terenu ostali zatečeni preletom:

– U tom trenutku, neočekivano, skoro iznad naših glava proletele su dve dvadesetjedinice. Svi smo ostali iznenađeni. Prvo sam pomislio da nas NATO avijacija provocira i plaši, a onda sam se setio informacije da naši avioni sa „Slatine“ tog dana preleću za Batajnicu.

Pavković svedoči o tome da je ovaj manevar bio šok kako za NATO komandu (čiji portparoli na konferencijama za medije nisu mogli da sakriju zaprepašćenje video-snimcima sačuvanih jugoslovenskih migova) tako i za zapadne obaveštajne službe koje su raportirale da je srpska avijacija na Kosovu zbrisana.

Piloti su leteli bez radio-veze, u potpunoj tišini, oslanjajući se isključivo na vizuelno avigiranje i poznavanje terena. Svi avioni su bezbedno sleteli na aerodrom „Batajnica“, ostavljajući iza sebe praznu i prkosnu „Slatinu“.

Ova evakuacija se smatra vrhunskim primerom vojne taktike zavaravanja jer je NATO do poslednjeg trenutka verovao da je većina srpske avijacije na Kosovu uništena u kaponirima.

Bonus video