ON JE POZNATI SVETAC ISCELITELJ! Sutra slavimo Prepodobnog Teodora Sikeota!

Srpska pravoslavna crkva 5. maja praznuje Prepodobnog Teodora Sikeota, velikog vizantijskog podvižnika, episkopa i iscelitelja iz 6. veka.

Poznat po strogom asketizmu od rane mladosti, ovaj svetac se poštuje kao zaštitnik zdravlja, a veruje se da molitve upućene njemu donose isceljenje. 

Rođen je u selu Sikea u Galatiji (Mala Azija), po čemu je i dobio nadimak Sikeot.

Od malih nogu bio je posvećen asketskom životu, postu i molitvi.

„Još kao desetogodišnji dečak Teodor se predavaše trudnom postu i svenoćnoj molitvi po ugledu na nekoga starca Stefana, koji življaše u njegovom domu“, piše u žitijama.

Majka Marija mu je bila bogata udovica i nameravala je sina „posvetiti vojnome zvanju“.

Ali, prema predanju, u snu joj se javio Sveti Đorđe i izvesti je, da je Teodor „namenjen na službu ne caru zemaljskom nego caru nebeskom“.

I Teodoru se javljao Sveti Đorđe mnogo puta, bilo da ga pouči, bilo da ga spase kakve opasnosti, „u koju su ga zlobni demoni stavljali“.

Imao je i nekoliko viđenja Presvete Bogorodice. Podvig Teodorov nadmašavao je svojom surovošću podvige svih živih podvižnika njegovog vremena.

„Mučio je telo svoje i glađu i žeđu i železnim okovima i svenoćnim stajanjem na molitvi. Sve samo da bi dušu svoju vezao ljubavlju za Boga i učinio je potpunom gospodaricom nad telom. Na Teodorovu ljubav odgovorio je milostivi Gospod ljubavlju“.

Prema predanju, Bog mu je darivao velike moći nad zlim dusima i nad svim bolestima i mukama ljudskim. Bio je naširoko poznat kao čudotvorni iscelitelj.

Bio je rukopoložen, protiv njegove volje, za episkopa Anastasiopoljskog. Na episkopskoj službi proveo je11 godina, „i onda umoli Boga, da ga oslobodi te službe, da bi se ponovo posvetio svome omiljenom podvigu“.

Potom se vratio u svoj manastir, gde se mirno upokojio 613 godine.

Tropar – Prepodobni Teodor Sikeot (glas 8):

U tebi se, oče, sigurno spase bogolikost, jer si primivši Krst, sledio Hrista. Delima si učio prezirati telo, želeći više za dušu stvari besmrtne, zato i sa Anđelima, Sveti Teodore, raduje se duh tvoj.

Car je savetovao devojke da se poklone idolima i tako sebi spasu živote, ali su one to odbile.

Od učenika do igumana, od progona do mirnog kraja, njegov put otkriva kako je mala monaška zajednica u Carigradu postala poslednja linija odbrane svetih ikona.

Sećanje na ovog svetitelja iz 4. veka otkriva život ispunjen odricanjem, molitvom i verom koja je, prema predanju, ostavila trag i posle njegove smrti, kroz miro koje je lečilo i menjalo živote vernika.

Predanje o episkopu iz Kampanije otkriva mučeništvo pred rimskim sudom, oganj koji ga nije spalio i veru koja je nadživela stradanje i smrt.