Neki sukobi odavno su završeni, ali u čoveku i dalje traju. Razgovor je prekinut, ljudi su se udaljili, a ipak se iznova vraćaju iste rečenice, sumnje i pitanja: šta je on rekao, šta je nameravao, kome se požalio i šta bi mogao sledeće da uradi. Neprijatelj tada više ne mora ništa da preduzima da bi zauzeo prostor u našem životu. Dovoljno je što mu ga sami ustupamo.
Upravo na takvu unutrašnju borbu ukazuje jedna pouka Svetog Nektarija Eginskog. On ne govori samo o otvorenom sukobu, već o stanju u kojem neprijateljstvo počinje da određuje naše misli, osećanja i odnos prema drugome. U njegovim rečima posebno je upečatljiva slika čoveka koji toliko pomno prati onoga koga ne podnosi da mu ni san ne donosi predah.
– Neprijateljstvo je vrazda, ogorčenost i bol, tuga i patnja, bol srca, gnev, mržnja, odbojnost prema nekome i želja da se naudi osobi koju mrzimo. Neprijatelj stalno vreba, uvek je na oprezu i traži priliku za napad. Pomno prati život svoga neprijatelja i spreman je da ga napadne ne samo drvetom, kamenjem i školjkama, poput Linkeja, već i na druge načine. Može se pritom predstavljati kao prijatelj, sluga ili neko drugi, samo da bi saznao šta njegov neprijatelj radi i kakve su mu namere.
Primećuje se, međutim, da prijatelji često postanu nemarni prema nama i zaborave nas, bilo zato što se sami razbole ili zato što umru. Neprijatelji, nasuprot tome, čak i u svojim snovima razmišljaju kako bi nam mogli nauditi.
Sveti Jovan Zlatoust kaže: „Ništa nije opasnije od toga da čovek stekne makar i jednog neprijatelja“, jer kada on pred svima govori protiv nas, pomračuje se slava našega života, razum se muti, savest uznemirava, a misli neprestano uzburkavaju – govorio je Sveti Nektarije Eginski.
Pouka Svetog Nektarija nije poziv da se neprijateljstvo ignoriše niti da se nepravda naziva dobrim. Njena težina je u nečem drugom: tuđa mržnja ne sme da postane sadržaj našeg unutrašnjeg života. Jer kada neprijatelja počnemo da nosimo u mislima od jutra do večeri, on više nije samo neko sa kim smo u sukobu. Postaje gost kome smo dali ključ.
Čitanje Jevanđelja za ponedeljak 16. sedmice po Duhovima
Poslanica Svetog apostola Pavla Galatima, začalo 211 (4,28-31; 5,1-10)
28. A mi smo, braćo, po Isaku deca obećanja. 29. No kao što tada onaj po telu rođeni gonjaše rođenog po duhu, tako i sada. 30. Ali šta Pismo govori: „Isteraj robinju i sina njezina; jer sin robinjin neće naslediti sa sinom slobodne.” 31. Tako, braćo, nismo deca robinje nego slobodne.
1. Stojte, dakle, u slobodi kojom nas Hristos oslobodi, i ne dajte se opet u jaram ropstva uhvatiti. 2. Evo ja, Pavle, kažem vam da ako se obrezujete, Hristos vam ništa neće koristiti. 3. A svedočim opet svakome čoveku koji se obrezuje da je dužan sav zakon tvoriti. 4. Odvojiste se od Hrista, vi koji sebe zakonom opravdavate, i od blagodati otpadoste;
5. jer mi Duhom, od vere, čekamo nadu pravednosti. 6. Jer u Hristu Isusu niti što vredi obrezanje ni neobrezanje, nego vera koja kroz ljubav dela. 7. Trčaste dobro! Ko vas spreči da se ne pokoravate istini? 8. Ta upornost nije od Onoga koji vas zove. 9. Malo kvasca ukiseli sve testo. 10. Ja se uzdam u vas u Gospodu da ništa drugo nećete misliti; a onaj koji vas uzbunjuje snosiće osudu, ma ko bio.
Jevanđelje po Marku, začalo 27 (6,55-56; 7,1-8)
55. I optrčaše sav onaj kraj i počeše na posteljama donositi bolesnike gde god bi čuli da je on. 56. I gde god je ulazio u sela ili u gradove ili u naselja, na raskršćima polagahu bolesnike i moljahu ga da se barem skuta od haljine njegove dotaknu; i koji god ga se doticahu, spasavahu se.
1. I skupiše se oko njega fariseji i neki od književnika koji behu došli iz Jerusalima. 2. I videvši neke od učenika njegovih da nečistim, to jest neumivenim, rukama jedu hljeb, ukoriše ih. 3. Jer fariseji i svi Judejci ne jedu dok ne umiju ruke do lakata, držeći se predanja od starih. 4. I kad dođu sa tržišta ne jedu dok se ne operu; i još mnogo ima što su primili te drže; peru čaše i sudove i kotlove i sedišta.
5. A potom pitahu ga fariseji i književnici: „Zašto učenici tvoji ne žive prema predanju od starih, nego jedu hleb neumivenim rukama?” 6. A on odgovarajući reče im: „Dobro je prorokovao Isaija za vas licemere, kao što je pisano: ‘Ovaj narod usnama me poštuje, a srce im je daleko od mene.’ 7. No zalud me poštuju, učeći učenjima propisanim od ljudi. 8. Jer ostaviste zapovest Božiju, a držite se predanja ljudskoga, pranja sudova i čaša; i mnogo drugo slično činite.”
BONUS VIDEO
Nepravda, uvreda i omalovažavanje mogu u čoveku pokrenuti potrebu da se brani i uzvrati, ali jedna pouka velikog ruskog duhovnika otvara sasvim drugačije pitanje: šta se u takvom trenutku događa sa našim srcem?
Veliki svetitelj našeg vremena govorio je o nečemu što se često događa u odnosima među ljudima, a što mnogi prepoznaju tek kada već nastanu ljutnja, zameranje i potreba da se drugome uzvrati.
Pouka svetogorskog starca otvara pitanje zbog čega se greh više ne krije, već se često predstavlja kao sloboda, dok se moral, uzdržanje i pobožan život sve češće proglašavaju zaostalima.
Ponekad izgovaramo svete reči dok nam misli lutaju na sve strane, a veliki svetitelj našeg vremena ostavio je jednostavan savet kako da se čovek sabere i sa ljubavlju obrati Hristu.
POGLEDAJTE JOŠ:
DANAS JE CRNO SLOVO I VELIKI PRAZNIK! Slavimo Prepodobnog Simeona Stolpnika, velikog iscelitelja i podvižnika
POVREĐEN MOTOCIKLISTA! Teška nesreća u Požegi – automobil prešao punu liniju i presekao mu put!
Udes kod Bijelog Polja: Šest povređenih u lančanom sudaru, intervenisale hitne službe