NJEMU SU TRAŽILI DA IZDA JOVANA ZLATOUSTA, A EVO ŠTA JE ON URADIO: Sutra slavimo Svetog Epifanija Kiparskog

Srpska pravoslavna crkva (SPC) 25. maja slavi Svetog Epifanija, episkopa kiparskog.

Rođen je kao Jevrejin, no uvidevši silu vere Hristove, krstio se zajedno sa svojom sestrom Kalitropijom. U dvadeset šestoj godini se zamonašio u manastiru svetog Ilariona.

Docnije je osnovao zaseban manastir, gde se pročuo po celoj Palestini i po Misiru zbog svog podvižništva, duhovnoj mudrosti, i čudotvorstvu. Želeći da pobegne od ljudske slave, udaljio se u Misir.

Na putu se sreo sa velikim Pafnutijem, koji mu proreče, da će biti arhijerej na ostrvu Kipru. I zaista, posle više godina, Epifanije je sošao na Kipar, gde je iznenada izabran za episkopa. U šezdesetoj godini postao je episkop u gradu Salamini, i kao episkop upravljao je crkvom Božjom pedeset pet godina.

Živeo je sto petnaest godina.

Pred smrt je pozvan u Carigrad od cara Arkadija i žene mu Evdoksije na sabor episkopa, koji je trebalo po želji carevoj i caričinoj da osudi Svetog Jovana Zlatousta. Prispevši u Carigrad, otišao je u dvor, gde su ga car i carica dugo nagovarali da se izjasni protiv Zlatousta.

Čuju građani, čuje i Zlatoust, kao da se Epifanije saglasio s carem protiv Zlatousta.

Zato mu Zlatoust napisa pismo: „Brate Epifanije, čuh da si savetovao cara, da se ja prognam; znaj da i ti više nećeš videti prestola tvoga“. Na to mu Epifanije otpisa: „Stradalniče Jovane, odolevaj uvredama; znaj da i ti nećeš stići do mesta, u koje te progone“.

“ I oba ova svetiteljska proročanstva zbiše se ubrzo: ne hoteći se saglasiti nipošto s carem na progonstvo Zlatousta, Epifanije tajom sede u lađu i pođe za Kipar, no na lađi umre; a Zlatousta otera car u progonstvo u Jermeniju; no svetitelj ovaj usput umre“.

Upokojio se Sveti Epifanije 403. godine.

Od mnogih dela svetog Epifanija najpoznatije je Kovčežić, po grčki Panarion, u kojem je izloženo i pobijeno osamdeset jeresi.

Njegov život je obeležen teškim iskušenjima.

Prema crkvenom predanju, tačno u 9 sati ujutru, na nebu iznad Jerusalima se pojavio ogroman i blistav Krst koji se protezao od Golgote do Maslinske gore.

Spasovdan, Vaznesenje Gospodnje ili „Dan spasa“ je hrišćanski praznik, koji se slavi 40 dana nakon Vaskrsa, a 10 dana pre Duhova, i uvek pada u četvrtak.

Prenos moštiju je izvršen po čudesnom snoviđenju jednog hristoljubivog, pobožnog i pravednog monaha, kome se javio Sveti Nikolaj i rekao da se njegove mošti prenesu u Bari.