NIŠTA TAKO NE POMRAČUJU LJUDSKI UM KAO OVO! Sveti Jovan Zlatousti o onome što dosta ljudi radi pred spavanje, a veoma je opasno!

Proždrljivost se u pravoslavlju posmatra kao jedan od sedam smrtnih grehova, i definiše se kao prekomerna, neumoljiva i nekontrolisana žudnja za hranom i pićem, ali i kao širi nedostatak samokontrole. 

U hrišćanskoj tradiciji, proždrljivost ne predstavlja samo telesni prekršaj, već i duhovni pad, jer čovek u tom stanju, zadovoljenje svojih nagona stavlja ispred duhovnih vrednosti i Boga.

Suprotno ovom grehu, pravoslavlje afirmiše umerenost i post kao sredstva za jačanje volje i uspostavljanje duhovnog balansa. 

Suština ovog greha je u neumerenosti i robovanju telesnom uživanju, kada hrana iz potrebe prerasta u strast, a čovek više ne gospodari svojim željama, već one počinju da upravljaju njime. Zbog toga su sveti oci uzdržanje od hrane, kao i od alkohola, smatrali važnim delom duhovne borbe.

Čovek koji se neprestano predaje uživanju u jelu i piću postepeno slabi svoju volju. Umesto da nauči da se odrekne onoga što mu nije potrebno, on sve češće traži zadovoljstvo za trpezom. Proždrljivost tako može da postane prepreka molitvi, postu i svakom nastojanju da se čovek oslobodi strasti.

Posebno mesto u učenju svetih otaca ima neumerenost pred spavanje. Kasni i obilni obroci ne opterećuju samo telo, već mogu da otežaju san i umanje čovekovu sposobnost da se umiri i sabere.

Vreme koje bi trebalo da bude posvećeno odmoru, molitvi i pripremi za novi dan tako može da bude obeleženo telesnom težinom i nemirom.

Na ovu opasnost  upozoravao je i Sveti Jovan Zlatousti, koji je ukazivao da posledice proždrljivosti nisu ograničene na telo:

„Ništa tako ne opterećuje i ne pomračuje um kao neumerenost u hrani i piću pre spavanja. Onaj ko leže u krevet pretovaren hranom, ne razlikuje se od životinje. Njegov san je težak, a duša mu je sputana telesnim isparenjima, nesposobna da se uzdigne ka Bogu.“

Bonus video

Od Rаја i prvog pada, preko Isusovog posta u pustinji, do Evharistije — otac Jefrem Mets obјašnjava zašto način na koji jedemo određuje našu duhovnu јasnoću, poslushnost i sposobnost da primimo Božje darove.

Kako tri različite verske tradicije koriste uzdržavanje od hrane i molitvu da bi ojačale duhovnu disciplinu, približile se Bogu i razvile solidarnost prema bližnjima – prikaz jednog dana posta u svakoj religiji.

Veliki učitelj Crkve upozoravao je da mnoge tegobe ne nastaju zbog uzdržanja, već zbog neumerenosti u hrani.

Svaki dan pruža priliku da čovek iznova bira između poslušnosti Bogu i ugađanja svojim željama.