NIKADA NE RADITE OVO, JER JE TO SVE ŠTO ĐAVO ŽELI: Shiarhimandrit Zosima otkriva šta nikako ne treba činiti kada je najteže

Najlakše je izgubiti nadu onda kada se nevolje nagomilaju i kada se učini da izlaza nema. Teškoće tada prestaju da budu samo životni teret i počinju da izgledaju kao dokaz da je sve izgubljeno, pa se u srcu rađaju strah, nemir i osećaj napuštenosti. Upravo u takvim trenucima, kada čovek više ne vidi smisao onoga što mu se događa, važno je sačuvati poverenje u Boga. Protiv takvog očajanja govori pouka shiarhimandrita Zosime Sokura, koji podseća da iskušenje ne mora biti znak Božjeg odsustva, već može postati trenutak u kojem se vera i pouzdanje proveravaju.

„Nikada se ne obeshrabrujte i ne upadajte u očajanje, to je sve što đavo želi. Koliko god teško bilo, Gospod je sa nama! Bogorodica neće napustiti svoju decu, a sveci i Anđeo Čuvar će uvek biti sa nama.

Nemamo ljudsku zaštitu, imamo duhovnu zaštitu. Čak i ako Bog dopusti iskušenja, znajte ovo: koga Bog voli? Šta kažnjava i posećuje? Pravilna ruska reč za to je „posete“. A svako iskušenje je poseta od Boga“, rekao je shiarhimandrit Zosima Sokur.

U ovoj pouci nema obećanja da će iskušenja nestati. Umesto toga, ona podseća da nevolja nije isto što i napuštenost. Kada se izgubi oslonac u onome što je spolja vidljivo, ostaje pitanje vere: da li ćemo u iskušenju videti samo teret ili i poziv da se još čvršće oslonimo na Boga? Možda upravo tada, kada je najteže, treba zastati i setiti se da iskušenje nije poslednja reč niti razlog da se čovek prepusti očajanju. Vera traži da se i kroz tamu napravi još jedan korak, sa poverenjem da Gospod nije daleko.

BONUS VIDEO

Veliki ruski svetitelj podseća da se srce čuva od prolaznih želja kroz uzdržanje, molitvu i budnost, jer je ono mesto susreta čoveka sa Bogom.

Ruski svetitelj je upozoravao na stanje koje čoveka navodi da izgubi veru u Božiju milost, oproštaj i mogućnost da se posle svakog pada ponovo vrati na pravi put.

Veliki svetitelj našeg vremena govorio je da se od čoveka ne traži ono što prevazilazi njegove mogućnosti, već iskren trud, istrajnost i poverenje u Boga, čak i onda kada se čini da je svaki korak težak.

Svetogorski starac podseća da odricanje nema puni smisao ako čovek istovremeno ne pronađe više mesta za molitvu, ljubav, praštanje i mir u odnosima sa drugima.