NIJEDAN GREŠNIK NIJE ODBAČEN IZ CRKVE: Starac Emilijan Simonopetrit otkriva zašto čovek ne sme da izgubi nadu

Čovek koji je pao u greh lako može da pomisli da više nema mesto među verujućima. Stid ga udaljava od molitve, osećaj nedostojnosti od Crkve, a pomisao da je svojim postupcima previše puta izneverio Boga može da preraste u uverenje da za njega više nema povratka. Upravo tu opasnost prepoznaje jedna od pouka starca Emilijana Simonopetrita, koji podseća da Crkva nije zajednica bezgrešnih, već Telo Hristovo u kojem Bog čoveka ne napušta ni kada je grešan.

– U Crkvi su i grešnici. I grešnici? Naravno, i grešnici. Bog ih nikada ne izuzima. Do poslednjeg časa njihovog drži ih u Telu svome (Crkvi), priljubljene uz sebe, kako kojim slučajem ne bi izgubili nadu i tako, nadjačani beznađem, izgubili venac. I ti, koji si grešan, kaže Hristos, Moje si dete, deo Tela Moga. Dete moje, budi hrabar u borbi i pobedićeš. Ako želiš daću ti više blagodati i, na kraju, naći ćemo se zajedno na Nebu . govorio je starac Emilijan.

U ovoj pouci nema opravdavanja greha. Naprotiv, starac Emilijan govori o borbi i pobedi, ali pre svega ruši jednu opasnu zabludu: da je čovek svojim padom izgubio mogućnost da se vrati Bogu. Pravoslavno iskustvo Crkve ne polazi od toga da su u njoj samo oni koji nikada nisu pali, već od mogućnosti pokajanja, isceljenja i promene života.

Zato je posebno snažna njegova rečenica da Bog grešnika „do poslednjeg časa“ drži u svom Telu. To nije poruka da je greh nevažan, već da nijedan čovek ne treba sam sebe da proglasi izgubljenim. Dok postoji život, postoji i mogućnost pokajanja, a Crkva ostaje mesto na kojem se čovek vraća Hristu.

Najopasniji trenutak zato možda nije sam pad, već trenutak kada čovek poveruje da više nema razloga da ustane. Starac Emilijan upravo protiv toga usmerava svoju pouku: ne odustaj od borbe, jer te Hristos ni u padu ne prestaje pozivati da budeš Njegovo dete.

Želeći da se zaštite od zla, mnogi nesvesno upadaju u stanje koje im oduzima spokoj i udaljava ih od istinske vere.

Jedan od najznačajnijih ruskih duhovnika 20. veka otkriva da ispovest ne obuhvata samo velika sagrešenja, već i skrivene slabosti koje razaraju dušu.

Veliki duhovnik podseća da se prava blizina Bogu ne zadobija uzdizanjem nad drugima, već smirenjem, praštanjem i ljubavlju prema bližnjem.

Ruski svetitelj je upozoravao na stanje koje čoveka navodi da izgubi veru u Božiju milost, oproštaj i mogućnost da se posle svakog pada ponovo vrati na pravi put.