Svakodnevica savremenog čoveka sve češće liči na nevidljivu borbu sa sopstvenim mislima. Umor koji ne prolazi, osećaj nedovršenosti i unutrašnje nezadovoljstvo koje se ne može lako objasniti postali su tihi saputnici mnogih ljudi. Čovek se povlači u sebe, preispituje, ali često ne nalazi izlaz iz tog kruga tuge koja se umnožava.
Upravo tu, na mestu gde se čini da rešenja nema, pravoslavno predanje donosi duboku pouku starca Emilijana Simonopetrita, koja razdvaja dve vrste tuge i otkriva gde se krije istinska nada.
– Kada pogledaš sebe i vidiš godine da prolaze, i svoje neuspehe i traume, grehe i unutrašnje rane, maloverje, ruine svoga bića, leševe svojih pomisli srca, kojih je bio pun tvoj život, kada vidiš koliko puta si se pokajao, a ništa nisi uradio, savlada te neka tuga. Ta tuga može da se javi i instinktivno iz nas samih, iz našeg egoizma i preuznošenja, jer bismo želeli da budemo veliki, da nemamo pomisli, da nemamo neuspehe.
Bezbroj neispunjenih želja čini nas tužnim. Bolje je da padneš u šake lukavih demona, legiona demona, nego da padneš u ruke tuge, jer ona se teško prevazilazi. Zato budi trezven i budan, da te tuga ne savlada.
Ulov: svaka tuga skriva zasedu. Koliko ljudi je postalo ulov demona tuge, koji svoje zamke postavlja svuda. Koliko ima ljudi koji sa ljubavlju traže Boga, toliko svojih mreža demon tuge baca, a ulov koji hvata je neizbrojiv.
Tuga se skriva iza pretvarnog smirenja, iza lažnog pokajanja, iza lažnog doživljaja ljubavi Božje, iza bezbroj stvari. Stoga se čovek, ne bivajući svestan toga, oberučke je prihvata i postaje sasvim beskoristan. Tuga je sposobna da uništi snagu u čoveku. Ne zaustavlja se sve dok ga ne onesposobi i učini nemoćnim za bilo šta.
A najperfidniji način koji koristi jeste navođenje reči Gospodnje: Blaženi koji plaču. Ne, kaže nam avva Isaija, ne dajte se prevariti. To nije od Boga, to je satansko.
Tuga po Bogu je radost, pošto vidiš sebe u volji Božjoj, kaže avva Isaija. Pretpostavimo da sam sagrešio kao prepodobna Marija Egipćanka i u ovom času kažem: sagreših, Gospode, ustaću. Ako nastavljam da mislim na svoj greh, moja misao je demonska. Ako mislim na pokajanje, to znači da želim volju Božju i odmah imam radost predukus volje Božje, odmah stavljam sebe među nevine, čiste i pokajane, u sabor sa svima svetima.
Ne mešaj, dakle, satansku i demonsku tugu sa tugom po Bogu. Tuga po Bogu je radost, jer pred sobom vidiš Boga, zbog koga živi srce tvoje, pa stoga u tebi caruje Gospod Isus Hristos. To je istinska, bogougodna tuga – govorio je starac Emilijan Simonopetrit.
U toj razlici između dve tuge krije se ključ unutrašnjeg preokreta koji pravoslavlje ne posmatra kao psihološko stanje, već kao duhovni rasplet. Tuga koja razara zatvara čoveka u sebe, dok tuga koja vodi Bogu otvara srce i vraća ga smislu. Granica između njih nije spoljašnja, već duboko unutrašnja, u načinu na koji čovek prima sopstveni pad.
Na tom mestu prestaje bezizlaz i počinje pokajanje koje ne guši, nego podiže.
Čitanje Jevanđelja za sredu Svetle sedmice
Dela svetih apostola, začalo 5 (2,22-36)
22. Ljudi Izrailjci, čujte reči ove: Isusa Nazarećanina, čoveka od Boga potvrđena među vama silama i čudesima i znacima koje učini Bog preko njega među vama, kao što i sami znate, 23. Ovoga, po određenom savetu i promislu Božijem predanog uzeste i rukama bezakonika prikovaste i ubiste. 24. Njega Bog vaskrse, razdrešivši muke smrti, jer ne beše moguće da ga ona drži. 25. Jer David govori za njega: „Gospoda neprestano gledah pred sobom, jer mi je s desne strane, da se ne pokolebam.” 26. Zato se razveseli srce moje i obradova se jezik moj, pa još i telo moje počivaće u nadi.
27. Jer nećeš ostaviti dušu moju u adu, niti ćeš dati da Svetac tvoj vidi truljenje. 28. Pokazao si mi puteve života, ispunićeš me veselja licem tvojim. 29. Ljudi braćo, neka je dopušteno sa slobodom reći vam za praoca Davida da i umre, i ukopan bi, i grob je njegov među nama do ovoga dana. 30. Budući, dakle, da je bio prorok, i znajući da mu se Bog zakletvom zakleo da će od ploda bedara njegovih po telu podignuti Hrista da sedi na prestolu njegovu, 31. predvidevši govori za vaskrsenje Hristovo da ne bi ostavljena duša njegova u adu, niti telo njegovo vide truljenja.
32. Ovoga Isusa vaskrse Bog, čemu smo svi mi svedoci. 33. Desnicom, dakle, Božijom vaznese se, i primivši od Oca obećanje Svetoga Duha, izli ovo što vi sada vidite i čujete. 34. Jer David ne iziđe na nebesa, nego sam govori: „Reče Gospod Gospodu mojemu: ‘Sedi meni s desne strane, 35. dok položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim.'“ 36. Čvrsto, dakle, neka zna sav dom Izrailjev da je i Gospodom i Hristom učinio Bog njega, ovoga Isusa, koga vi raspeste.
Jevanđelje po Jovanu, začalo 4 (1,35-51)
35. Sutradan opet stajaše Jovan i dvojica od učenika njegovih. 36. I ugledavši Isusa gde ide, reče: „Gle, Jagnje Božije!” 37. I čuše ga oba učenika kad govoraše, i otidoše za Isusom. 38. A Isus obazrevši se i videvši ih, gde idu za njim, reče im: „Šta tražite?“ A oni mu rekoše: „Ravi“, što prevedeno znači: učitelju, „gde stanuješ?“ 39. Reče im: „Dođite i vidite!“ I otiđoše, i videše gde stanuje; i ostadoše kod njega onaj dan. A bejaše oko desetog časa. 40. A jedan od dvojice koji čuše od Jovana i odoše za njim bejaše Andrej, brat Simona Petra.
41. On nađe najpre brata svojega Simona, i reče mu: „Našli smo Mesiju“, što prevedeno znači: Hristos. 42. I dovede ga Isusu. I Isus pogledavši na njega reče: „Ti si Simon, sin Jonin; ti ćeš se zvati Kifa, što znači Petar.“43. Sutradan htede Isus izići u Galileju, i nađe Filipa, i reče mu: „Hajde za mnom!” 44. A Filip beše iz Vitsaide, iz grada Andrejeva i Petrova. 45. Filip nađe Natanaila i reče mu: „Našli smo onoga za koga pisa Mojsej u Zakonu i Proroci: Isusa, sina Josifova, Nazarećanina.” 46. I reče mu Natanailo: „Iz Nazareta može li biti što dobro?” Reče mu Filip: „Dođi i vidi!”
47. A Isus vide Natanaila gde dolazi k njemu i reče za njega: „Evo pravog Izrailjca u kome nema lukavstva.” 48. Reče mu Natanailo: „Otkuda me poznaješ?” Odgovori Isus i reče mu: „Pre nego te pozva Filip, videh te kad beše pod smokvom.” 49. Odgovori Natanailo i reče mu: „Ravi, ti si Sin Božiji, ti si car Izrailjev.” 50. Odgovori Isus i reče mu: „Zato što ti kazah da te videh pod smokvom, veruješ? Videćeš više od ovoga.” 51. I reče mu: „Zaista, zaista vam kažem: ‘Od sada ćete videti nebo otvoreno i anđele Božije kako uzlaze i silaze na Sina Čovečijega.’”
Pouka optinskog starca otkriva kako da se ti znaci prepoznaju na vreme i zaustave pre nego što naruše mir u duši i domu.
Od neprekidnog pričanja i pohlepe do nedostatka vere – otac Dimitrije objasnio je kako molitva, disciplina i odlazak u crkvu mogu osloboditi dušu i doneti mir.
Jedna pouka ave Justina Popovića razbija svakodnevnu sumnju i nudi drugačiji pogled na život, strah i večnost.
Pouka starca Siluana Atonskog otkriva drugačije razumevanje poznatih priča o čudesima i pomera pažnju sa čoveka na ono što se u njima zaista dešava.
POGLEDAJTE JOŠ:
ZORICU MARKOVIĆ POKUŠALI DA UBIJU! Otkrila jezive detalje!
PRESEK STANJA NA GRANICAMA TOKOM VEČERI: Kamioni na Batrovcima čekaju pet sati
KRAJ: Atletiko Madrid i PSŽ su u polufinalu Lige šampiona!