Srpska pravoslavna crkva molitveno proslavlja Svetu mučenicu Agripinu, jednu od ranohrišćanskih svetiteljki koja je život položila za veru u Hrista.
Njeno stradanje ostalo je vekovima primer nepokolebljive odanosti Bogu, čistote i duhovne snage, zbog čega je među pravoslavnim vernicima poštovana kao velika mučenica.
Sveta mučenica Agripina rođena je i odrasla u Rimu, gde je još od najranijeg detinjstva svoj život posvetila Hristu.
Vaspitavana u hrišćanskom duhu, čuvala je devičku čistotu, celomudrenost i veru, smatrajući da je najveće bogatstvo služiti Gospodu. Predanje kaže da je bila obručena Hristu kao njegova nevesta i da nije želela da se odrekne svoje vere ni po cenu života.
Za vreme progona hrišćana koji je sprovodio car Valerijan, Agripina je izvedena pred mučitelje i podvrgnuta teškim mukama. Nemilosrdno su je tukli štapovima, toliko da su joj polomili kosti, ali ona nije poklekla niti se odrekla Hrista.
U njenom stradanju, prema crkvenom predanju, javio joj se anđeo Božji koji ju je ukrepio i dao joj snagu da izdrži iskušenja. Nakon novih mučenja, sveta Agripina predala je svoju dušu Gospodu i tako zadobila venac mučeništva.
Njene verne drugarice Vasa, Pauna i Agatonika prenele su njene svete mošti na ostrvo Siciliju, gde su ih dostojno sahranile. Na mestu njenog počinka kasnije je podignut hram posvećen svetoj mučenici, a brojna predanja govore o mnogim čudesima koja su se događala nad njenim moštima. Veruje se da su upravo njihovom blagodatnom silom neprijateljske vojske bile odvratene od grada u kojem su počivale njene mošti.
Sveta mučenica Agripina postradala je oko 275. godine.
Pravoslavna crkva na njen praznik peva tropar koji svedoči o njenoj potpunoj predanosti Hristu:
„Ovčica Tvoja Isuse, Agripina, zove silnim glasom: ‘Tebe Ženiče moj ljubim i tražeći Te stradam, i raspinjem se i sahranjujem u krštenju Tvome. I stradam radi Tebe, da bih carstvovala s Tobom, i umirem za Tebe, da bih živela s Tobom. Primi me kao čistu žrtvu, s ljubavlju žrtvovanu za Tebe.’ Njenim molitvama, kao Milostiv, spasi duše naše.“
Stradala je kao mučenica oko 308. godine, postavši jedan od najsvetlijih primera svedočanstava ranohrišćanske postojanosti i vere.
Obe su u miru skončale, ali se ne zna gde.
U vreme strašnih progona hrišćana za vreme cara Dioklecijana, glas o hrabroj devojčici stigao je do namesnika Volusijana.
Sveti Jevsevije ostao je upamćen kao nepokolebljiv episkop koji je čitav život posvetio očuvanju pravoslavlja.
POGLEDAJTE JOŠ:
MEKSIKO – ENGLESKA: U GROTLU ASTEKE! Da li Englezi mogu da odole pritisku i prođu u četvrtfinale?
SVI GA IMAJU U DOMU, ALI GA MNOGI POGREŠNO ČITAJU: Crkveni kalendar kao okvir porodičnog života
'Vicešampioni sveta! Bravo, Orlići' Dačić čestitao kadetima Srbije na osvojenoj srebrnoj medalji na SP u košarci