“NAŠI SU DANI NA IZMAKU”: Starac Josif Vatopedski poziva na buđenje pre nego što bude kasno

Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 195 (12,10-19)

10. Zato sam dobre volje u nemoćima, u porugama, u nevoljama, u gonjenjima, u teskobama za Hrista; jer kada sam slab onda sam silan.  11. Postadoh bezuman hvaleći se! Vi me nateraste. Jer je trebalo da me vi hvalite, pošto ni u čemu nisam manji od prevelikih apostola iako sam ništa.  12. Jer znaci apostola učinjeni su među vama u svakom trpljenju, u znacima i čudesima i silama.  13. Jer šta je to u čemu ste manji od ostalih Crkava, osim što vam ja sam ne dosadih? Oprostite mi ovu nepravdu. 

14. Evo gotov sam po treći put da vam dođem, i neću vam dosaditi: jer ne tražim vaše nego vas. Jer nisu deca dužna teći imanje roditeljima nego roditelji deci.  15. A ja ću vrlo rado trošiti i istrošiću se potpuno za duše vaše, iako vas ja odviše ljubim, a vi me manje ljubite.  16. Ali neka bude, ja vam ne bih na teretu, nego budući lukav, dobih vas prevarom.  17. Eda li vas što zakidoh preko nekoga od onih koje sam slao k vama?  18. Umolih Tita, i s njim poslah brata: eda li vas Tit što zakide? Zar ne hodismo istim duhom? Zar ne istim stopama?  19. Mislite li opet da se branimo pred vama? Pred Bogom u Hristu govorimo; a sve je, ljubljeni, za vaše izgrađivanje.

Jevanđelje po Marku, začalo 16. (4,11-23)

11. I reče im: „Vama je dano da znate tajne Carstva Božijega, a onima napolju sve u pričama biva,  12. da očima gledaju i da ne vide, i da ušima slušaju i da ne razumeju; da se kako ne obrate i da im se oproste gresi.”  13. I reče im: „Zar ne razumete priču ovu? A kako ćete sve priče razumeti?  14. Sejač reč seje.  15. A pokraj puta, gde se seje reč, jesu oni koji kad je čuju, odmah dođe satana i uzme reč posejanu u srcima njihovim.  16. Tako i oni posejani na kamenitim mestima jesu oni koji kad čuju reč, odmah je prime s radošću, 

17. ali nemaju korena u sebi, nego su nepostojani, pa kad dođu do nevolje, ili gonjenja zbog reči, odmah se sablazne.  18. A oni posejani u trnju, jesu oni koji slušaju reč,  19. ali brige ovoga veka i obmana bogatstva i požude za ostalim stvarima uđu i zaguše reč, i bez roda ostane.  20. A oni na dobroj zemlji posejani, jesu oni koji slušaju reč i primaju, i donose rod po trideset i po šezdeset i po sto.”  21. I govoraše im: „Eda li se svetiljka donosi da se metne pod sud ili pod odar? A ne da se na svećnjak postavi?  22. Jer nema ništa tajno što neće biti javno; niti bi što sakriveno, a da ne izađe na videlo.  23. Ko ima uši da čuje, neka čuje!”

Nepravda, uvreda i omalovažavanje mogu u čoveku pokrenuti potrebu da se brani i uzvrati, ali jedna pouka velikog ruskog duhovnika otvara sasvim drugačije pitanje: šta se u takvom trenutku događa sa našim srcem?

Svetitelj je upozoravao da preterano hvaljenje dece podstiče egoizam, a roditeljima savetovao da ih odmalena uče zahvalnosti, odgovornosti i smirenju.

Veliki svetitelj našeg vremena govorio je o nečemu što se često događa u odnosima među ljudima, a što mnogi prepoznaju tek kada već nastanu ljutnja, zameranje i potreba da se drugome uzvrati.

Očajanje može da nas udalji od molitve, ali Sveti Jovan Kronštatski podseća zašto upravo tada ne treba odustati od Gospoda.