NAJVIDLJIVIJI ZNAK BOŽJE MILOSTI U ISTORIJI CRKVE: Danas slavimo praznik posvećen Nerukotvorenoj ikoni Gospoda Isusa Hrista

Srpska pravoslavna crkva 29. avgusta praznuje Nerukotvorenu ikonu Gospoda Isusa Hrista, jednu od najstarijih i najpoštovanijih svetinja hrišćanskog sveta. Predanje o ovoj ikoni vezano je za kneza Avgara iz Edese, koji je, teško oboleo od gube, čuo za Hrista i njegova čudesna isceljenja.

U vreme kada je Gospod propovedao Jevanđelje i isceljivao ljude od različitih bolesti, knez Avgar poslao je u Palestinu svog izaslanika Ananiju sa pismom za Hrista. U njemu je molio Spasitelja da dođe u Edesu i isceli ga.

Ukoliko Gospod ne bi mogao da dođe, Avgar je naredio Ananiji da naslika Hristov lik i donese mu ga, verujući da će mu i sam lik Spasitelja doneti isceljenje.

Isus Hristos nije otišao u Edesu, jer se približavalo vreme Njegovog stradanja i to je napisao knezu. Međutim, dogodilo se nešto što je ostalo zapisano u crkvenom predanju kao jedno od velikih čuda. Gospod je uzeo ubrus, prislonio ga na svoje lice, a na platnu se čudesno utisnuo njegov lik. Tako je nastala Nerukotvorena ikona – lik Gospoda Isusa Hrista koji nije načinila ljudska ruka.

Spasitelj je ubrus predao Ananiji i poručio da će Avgar preko njega dobiti isceljenje. Kada je knez primio svetinju, celivao je lik Hristov i guba je gotovo potpuno nestala sa njegovog tela. Ostao je još samo trag bolesti na njegovom licu.

Ubrzo potom u Edesu je stigao apostol Tadej, jedan od Hristovih učenika. On je propovedao Jevanđelje, iscelio Avgara i krstio ga. Knez je tada odbacio idolopoklonstvo i naredio da se Nerukotvorena ikona postavi iznad gradske kapije. Ikona je bila pričvršćena za drvo, ukrašena zlatnim ramom i biserima, a ispod nje su bile ispisane reči:

„Hriste Bože, niko se neće postideti, ko se u Tebe nada.“

Nerukotvorena ikona tako je postala javno svedočanstvo Avgarove vere u Hrista. Međutim, nekoliko pokolenja kasnije, jedan od njegovih potomaka vratio se idolopoklonstvu. Zbog toga je episkop Edeski, želeći da sačuva svetinju od skrnavljenja, noću zazidao ikonu iznad gradske kapije.

Prošli su vekovi, a sećanje na zazidanu svetinju vremenom je palo u zaborav. Prema crkvenom predanju, u vreme vizantijskog cara Justinijana, Persijanci su napali Edesu. Grad se našao u velikoj opasnosti, a stanovnici su strahovali od njegovog pada.

Tada je episkop Edeski Evlavije imao viđenje Presvete Bogorodice, koja mu je otkrila da se iznad gradske kapije nalazi davno zaboravljena ikona Hristova. Kada je svetinja pronađena, pred njom je zapaljeno kandilo koje je, prema predanju, vekovima gorelo.

Nerukotvoreni lik Hristov ponovo je iznesen pred narod, a njegova pojava bila je znak nade za Edesu. U predanju Crkve ostalo je zapisano da je upravo silom ove svetinje, persijska vojska bila pobeđena, a grad sačuvan.

BONUS VIDEO

Đakon iz Katane prošao je kroz tamnicu, gladovanje i surovo mučenje, ali ono što je učinio neposredno pre smrti ostalo je zabeleženo kao snažno svedočanstvo vere u Hrista.

Pred carem Dioklecijanom nisu se odrekli vere, a posle tri godine provedene u tamnici bačeni su u užarenu peć zajedno sa drugim hrišćanima.

Najpre je bio rimski vojnik zadužen da čuva hrišćanskog zatvorenika, a upravo taj susret doveo ga je do vere zbog koje će kasnije pred carem odbiti da se odrekne Hrista.

Za Jerusalim je upozorio da će stradati zbog bezakonja njegovih poglavara, koji uzimaju mito, sveštenika koji uče za platu i proroka koji gataju za novac.