“NAJVEĆE PROKLETSTVO JE MRŽNJA I BES!”: Patrijarh veličanstveno dočekan u Sidneju, a njegova poruka o podelama odjekuje i u Srbiji

Dolazak patrijarha srpskog Porfirija u Sabornu crkvu Svetog Georgija Pobedonosca u Kabramati, u Sidneju, pretvorio se u svečani duhovni susret koji je pokazao koliko je vernom narodu u Australiji važan blagoslov svog duhovnog oca. Hram nije mogao da primi sve pravoslavne Srbe koji su došli da pozdrave poglavara Srpske pravoslavne crkve, a doksologija služena u čast njegovog dolaska bila je prilika da patrijarh uputi poruke o jedinstvu, ljubavi i odgovornosti svakog vernika prema Crkvi.

Biti jedno u Hristu je, s jedne strane, najveći blagoslov, a s druge strane, i naš najvažniji i jedini cilj – poručio je patrijarh Porfirije, izdvojivši suštinu hrišćanskog života i zajedništva koje ne počiva na ljudskoj sličnosti, već na pripadnosti Hristu.

Svečanom dočeku prisustvovali su i generalni konzul Republike Srbije za Australiju i Novi Zeland Jakov Rogan i vicekonzul Borislav Petković. Bogosluženje je svojim pojanjem uveličao crkveni hor, kojim je rukovodila protinica Jelena Ćećez.

Patrijarh objasnio gde vernik pronalazi sigurnost

Obraćajući se okupljenim vernicima, patrijarh Porfirije ukazao je na to da Australija, bez obzira na svoje mesto u geografskom i crkvenom poretku, predstavlja prostor na kojem pravoslavna vera donosi duhovne plodove. Verni narod koji se sabira u svetinjama na ovom kontinentu, kako je istakao, svedoči da su vera i pripadnost Crkvi žive i daleko od otadžbine.

Da li prvi ili peti po brojanju, kako to čine ljudi, nevažno je. Važno je da je Australija kontinent sa semenom i korenom saborne i apostolske Crkve, te da daje plodove Duha Svetoga kao što je verni narod koji se molitveno sabira u svojim svetinjama na ovom prostoru – rekao je patrijarh Porfirije.

Govoreći o jedinstvu Crkve, podsetio je da postoji samo jedan Hristos, Sin Božji, koji je glava svom telu, Crkvi. Upravo zato, prema njegovim rečima, hrišćani ne mogu da grade sopstvene puteve odvojene od zajednice koju je Hristos ustanovio.

Važno je biti u brodu Crkve koji plovi nepreglednim morem uzburkanim raznim vetrovima i olujama. Ako smo u tom sigurnom brodu koji se zove Crkva, onda ćemo, nezavisno od visine talasa i dubine koja je nevidljiva, stići u sigurnu luku koja se zove Carstvo nebesko – poučio je poglavar Srpske pravoslavne crkve.

Ovu misao patrijarh je približio vernicima primerom Svetog Antonija Velikog, jednog od najznačajnijih podvižnika ranog hrišćanstva i oca monaštva. Prema pouci koju je naveo, Sveti Antonije bio je spreman da prihvati različite optužbe na svoj račun, ali ne i da pristane na to da bude izvan Crkve, odnosno da se odvoji od nje i osnuje svoju zajednicu.

Patrijarh je time ukazao na razliku između lične slabosti, sa kojom se suočava svaki čovek, i odvajanja od Hrista i Njegove Crkve. Čovek može da prepozna svoje grehe, pa čak i one koji ostaju samo na nivou pomisli, ali put spasenja ne zasniva se na oslanjanju na sopstvenu pamet, lepotu ili bogatstvo, već na veri, smirenju i životu u Crkvi.

Bez liturgije i crkvenog jedinstva nema hrišćanskog zajedništva

Patrijarh Porfirije posebno je naglasio da vera nije samo lično osećanje niti odnos koji se ostvaruje nezavisno od crkvenog života. Pripadnost Hristu podrazumeva i pripadnost Njegovoj Crkvi, učešće u svetoj Liturgiji i poštovanje njenog duhovnog i kanonskog poretka.

Ne možemo bez Boga, a to znači da u konkretnom životu ne možemo bez Crkve Njegove, bez svete Liturgije, blagoslova sveštenika i episkopa, koji je prihvaćen kao episkop od naše Svete Srpske Crkve, koja je u jedinstvu sa svim pomesnim Crkvama, Grčkom, Antiohijskom, Ruskom… Tu postoji red i poredak kao u svakoj porodici – objasnio je patrijarh.

Ovim rečima podsetio je da se crkveno jedinstvo ne može svesti na pripadnost određenoj sredini ili na međusobne simpatije. Ono podrazumeva zajednicu vere, svetih tajni i poretka koji povezuje pomesne pravoslavne crkve.

Za vernike u rasejanju ova poruka ima poseban značaj. Hiljadama kilometara udaljeni od Srbije, oni u svojim hramovima čuvaju pravoslavnu veru, liturgijski život i duhovno nasleđe predaka. Međutim, patrijarh je pokazao da očuvanje identiteta ne znači zatvaranje prema drugima, već spremnost da se zajednica gradi kroz ljubav, praštanje i međusobno poštovanje.

Poruka koja prevazilazi granice Australije

Podsećajući na svoje prvo služenje u hramu Svetog Georgija u Kabramati, pre više od dve decenije, patrijarh Porfirije ispričao je da je tada, uz blagoslov tadašnjeg episkopa australijsko-novozelandskog Nikanora, današnjeg mitropolita banatskog, prepoznao da u ovoj zajednici postoje vera, ljubav, smirenje i čežnja za jedinstvom.

Iako u životu Crkve ne izostaju iskušenja, ona ne bi trebalo da budu razlog za međusobno udaljavanje. Naprotiv, kako je poručio patrijarh, upravo se u trenucima neslaganja pokazuje koliko su vernici spremni da oproste jedni drugima i ponovo pruže ruku.

Niko nije suvišan, nego je svako svakom potreban da zajedno, iako možda mali, blagodaću Božjom, silom i snagom možemo sve – istakao je patrijarh Porfirije.

Posebno snažnu poruku uputio je Srbima u Australiji, ukazujući na to da njihovo zajedništvo može biti primer i vernicima u Srbiji, gde se međusobne razlike ponekad pretvaraju u povod za isključivanje i sukobe.

Zato, pored radosti koju osećam danas, moram da kažem da ste vi danas ovde u Australiji primer i nama u Srbiji, koji različitosti koje postoje među nama vidimo kao razlog za isključivost, za eliminisanje jedni drugih. To je prokletstvo! Najveće prokletstvo je mržnja i bes – upozorio je poglavar Srpske pravoslavne crkve.

Ove reči predstavljaju poziv da se razlike ne koriste kao oružje protiv bližnjih. U pravoslavnom shvatanju, jedinstvo ne znači da svi moraju da misle i postupaju na isti način u svakoj životnoj situaciji. Ono znači da se niko ne odriče drugoga, da se sukobi ne pretvaraju u mržnju i da se put pomirenja traži u Hristu.

Zbog toga je patrijarh Porfirije pozvao vernike da uvek uvažavaju međusobne razlike, ali da nikada ne odustaju jedni od drugih. Posebno je naglasio značaj zajedničkog dolaska u hram i spremnosti da se pred oltarom zatraži oproštaj.

Njegova poruka nije bila upućena samo Srbima u Australiji. Ona se odnosi na svaku pravoslavnu zajednicu, porodicu i čoveka koji se suočava sa iskušenjem da sopstvenu povređenost pretvori u neprijateljstvo prema drugome.

Mitropolit Siluan: „Ovo je jedna Pedesetnica za Australiju i Novi Zeland“

U ime vernog naroda, patrijarhu Porfiriju zahvalio je mitropolit australijsko-novozelandski Siluan, istakavši da se tokom njegove posete oseća blagodatna zaštita Svetog Save i ohrabrenje za dalji život i misiju Crkve na ovom kontinentu.

Prema rečima mitropolita, prisustvo poglavara Srpske pravoslavne crkve podstaklo je sveštenstvo i vernike da još ozbiljnije razmisle o svom odnosu prema Bogu, veri i odgovornosti koja im je poverena.

Možemo samo reći da je ovo jedna Pedesetnica za Australiju i Novi Zeland, za našu Mitropoliju, za pravoslavlje na ovom kontinentu. Ovo je Duhovdan zato što se izliva milost Božja na nas i Gospod daje da prepoznamo da jedino u saboru istine pravoslavne jeste jedinstvo – poručio je mitropolit Siluan.

Upućujući zahvalnost patrijarhu, mitropolit je podsetio i na Hristovu zapovest o međusobnoj ljubavi, koja ostaje temelj hrišćanskog života.

Zajedničareći možemo da budemo verni sledbenici Gospoda Hrista i Njegovog imperativa datog preko apostola, a to je da ljubimo jedni druge – naglasio je mitropolit Siluan.

Poređenje sa Pedesetnicom, odnosno Duhovima, praznikom silaska Svetog Duha na apostole, izrazilo je radost zbog zajedničkog sabranja i nadu da će susret sa patrijarhom doneti nove duhovne plodove u životu Mitropolije australijsko-novozelandske.

Svečanost u hramu Svetog Georgija Pobedonosca završena je trpezom ljubavi koju su za patrijarha i ostale ugledne goste pripremile članice Kola srpskih sestara pri ovoj svetinji. Sestrinstvo nosi ime Pokrova Presvete Bogorodice, praznika u čijem je okrilju patrijaršijski blagoslov stigao u sidnejsku katedralu.

Susret u Kabramati ostavio je snažnu poruku: Crkva se ne čuva međusobnim nadmetanjem, osudama i podelama, već verom u Hrista, zajedničkom molitvom i spremnošću da se bližnjem pruži oproštaj. Upravo u tome, prema pouci patrijarha Porfirija, nalazi se put ka jedinstvu koje nije samo blagoslov već i cilj hrišćanskog života.

BONUS VIDEO