Starešina Hrama Svetog Nikole u Južnom Milvokiju Nikola Radovančević, rođen daleko od zavičaja svojih predaka, prvi put je došao u Trubar, malo selo podno drvarskih planina, da se zajedno sa vernim narodom pokloni uspomeni na Svetog sveštenomučenika Iliju Trubarskog, svog dedu po majci. Dolazak u mesto iz kojeg je ponikao novi svetitelj Srpske pravoslavne crkve za njega nije bio samo put preko okeana i kontinenata, već tiho i duboko vraćanje korenima, veri i porodičnom zavetu sačuvanom kroz stradanje i molitvu.
„Tu je služio moj deda“
Jerej Srpske pravoslavne crkve Nikola Radovančević je rekao da je poseban i duboko dirljiv osećaj služiti u Crkvi Rođenja Presvete Bogorodice, u kojoj je pre 84 godine njegov deda služio svetu liturgiju i propovedao veru Hristovu, zbog koje je na kraju i postradao.
– Mama je uvek govorila o velikoj ljubavi koju je osećala prema ocu, ali je to iskustvo bilo nešto tužno i teško i svi smo to nosili. Na Zapadu sve lepo ide, nismo imali nikakve probleme ni velike krize, ali je kod nas uvek bilo nešto što je nedostajalo srcu – naveo je sveštenik Nikola Radovančević.
On je naglasio da se sve promenilo kada je došao u majčin zavičaj da se pokloni dedi svetitelju.
Liturgija u Trubaru preokrenula sećanja i vratila mir koji se nije očekivao
– Kada smo bili u Trubaru, kada smo bili na liturgiji u Drvaru, pevali prve pesme, tropare, kondake i stihove posvećene Svetom sveštenomučeniku Iliji, mom dedi, sve što je bilo mračno postalo je svetlo, a sve što je bilo teško postalo je lako. Tako se sada osećamo – istakao je otac Nikola.
Govoreći o pravdi i stradanju svog dede, sveštenik Nikola Radovančević je rekao da čovek istinsku pravdu ne može tražiti u prolaznom svetu, već u Gospodu, koji svakome daje smisao i utehu.
– Šta je „džastis“ (pravda)? Da svi koji su njemu to uradili budu zatvoreni i ubijeni? Ne, to nije naša vera. Mi ne živimo tako! Mi znamo da nas Bog sve voli. Mi se molimo Bogu za sve. Samo Bog može da sabere narod i samo Bog može da preobrazi i našu Pravoslavnu crkvu – ukazao je otac Nikola.
Povratak koji nije bio samo putovanje nego prepoznavanje sopstvenih korena
On je naveo da se trudi da kao paroh u crkvi u Milvokiju što više služi na srpskom jeziku kako bi mladi Srbi bolje naučili svoj maternji jezik i sačuvali vezu sa verom i poreklom svojih predaka.
– Trudim se da služim pola na srpskom, pola na engleskom, da ne izgubim svoje korene i jezik, jer jezik nije neki prut kojim ćemo tući mlade zato što ga ne znaju. Jezik je ključ kojim ulazimo u svoju kulturu, veru i istoriju i tako treba da ga koristimo. Slava Bogu, kod nas sada i dosta Amerikanaca prelazi u pravoslavlje – rekao je jerej Nikola Radovančević.
On je napomenuo da je dobio blagoslov da putuje zbog kanonizacije, a da će po povratku verovatno dobiti novu parohiju.
– Sada sam u bratstvu, u zajednici u Milvokiju. Tu služim, tu sam rođen, kršten i rukopoložen i to mi mnogo znači, ali će me na kraju Bog postaviti tamo gde budem potreban, kao što me je sada doveo u Trubar i Drvar – istakao je otac Nikola.
Paroh trubarski Ilija Rodić (1900-1942) postradao je na Vaskrs 1942. godine od partizana.
Sabor Srpske pravoslavne crkve pribrojao ga je liku svetih na zasedanju 2025. godine.
Prva liturgijska proslava Svetog sveštenomučenika Ilije Trubarskog održana je na dan njegovog molitvenog pomena, 9. maja, u Hramu Svetog Save u Drvaru.
Dan kasnije molitveno je proslavljen i u Crkvi Rođenja Presvete Bogorodice u njegovom rodnom Trubaru, gde malobrojni Srbi i danas čuvaju pravoslavnu veru, uspomenu na svoje stradale pretke i sećanje na svetitelja koji je iz njihovog kraja poneo venac mučeništva.
Od Kosova i Metohije do smene u Žičkoj eparhiji i rasprave o savremenim izazovima – najviši jerarhijski skup SPC doneo je niz poteza koji otvaraju nova pitanja o pravcu i unutrašnjim odnosima Crkve.
Nakon višemesečnih spekulacija, zvanična odluka Svetog arhijerejskog sabora potvrđuje promene u vrhu Eparhije žičke i otvara pitanje njenog budućeg rukovođenja i stabilizacije.
Sabranost i snažan duhovni prizor obeležili su jutarnje okupljanje, uz dolazak vernika iz svih krajeva grada i atmosferu koja je ispunila hram i njegovu portu.
U Pećkoj patrijaršiji liturgijski proslavljen praznik posvećen ovoj čudotvornoj ikoni.
POGLEDAJTE JOŠ:
NIKAD OVO NE RADITE U IME BLIŽNJEG KAD UMRE: Otac Aleksandar o onome što mnogi Srbi čine, a šteti i njima i upokojenom
HRVATI ŠIRE LAŽI O PROTESTIMA BLOKADERA: Spominju reke ljudi koje vide SAMO ONI, a evo ZA ŠTA JOŠ LAŽU
SVAKI MINUT JE DRAGOCEN! U Beogradu nestala dvanaestogodišnja Anastasiјa Ferizović – PORODICA I POLICIJA UPUTILI HITAN APEL!