Početak nove školske godine za decu i mlade nije samo povratak u školske klupe, uz nove knjige i obaveze. To je i trenutak kada se ponovo otvara pitanje šta obrazovanje treba da pruži mladom čoveku i kakva je uloga roditelja, učitelja, profesora i čitave zajednice u njegovom odrastanju.
Povodom početka nove školske i akademske godine, mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije uputio je poruku deci, roditeljima, vaspitačima, učiteljima i profesorima, podsećajući da obrazovanje ne može biti odvojeno od vaspitanja, ali ni od duhovnog razvoja čoveka.
Na početku obraćanja mitropolit govori i o onome što je najvidljivije kada počinje nova školska godina, od pripreme dece i nabavke knjiga i pribora do uzbuđenja zbog ponovnog susreta sa drugarima i nastavnicima. Međutim, iza svakodnevnih školskih obaveza, kako ističe, postoji mnogo važniji zadatak: pomoći detetu da se pravilno razvija i pronađe svoje mesto u životu.
Mitropolit Joanikije otkriva šta je najvažnije u vaspitanju deteta
Pozivajući se na primer blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija, Joanikije ističe da savremeno obrazovanje samo po sebi nije dovoljno. Uz pedagoško vaspitanje, detetu je potrebno i duhovno obrazovanje, jer se čovek ne formira samo usvajanjem znanja već i izgradnjom karaktera.
– Čovek je biće koje se ne rađa kao prazna tabla, već kao bogolika ličnost obdarena mnogim talentima – poručuje mitropolit, ukazujući da svaki dečji talenat predstavlja dar, ali i odgovornost odraslih koji treba da pomognu detetu da taj dar usmeri prema dobru.
Upravo zato posebnu odgovornost imaju roditelji i učitelji. Mitropolit upozorava da veliki talenti sami po sebi nisu garancija da će čovek svoje sposobnosti koristiti na pravi način. Ako dete ne dobije zdrave i blagoslovene temelje, njegovi darovi mogu biti pogrešno usmereni i postati štetni i za njega i za zajednicu.
U pravoslavnom poimanju čoveka, zbog toga je pitanje vaspitanja mnogo šire od školskog uspeha. Dete treba da stekne znanje, ali istovremeno i da nauči šta je dobro, šta je odgovornost, kako da poštuje drugoga i kako da svoje sposobnosti koristi na korist bližnjih.
Mitropolit Joanikije posebno podvlači neraskidivu vezu između vaspitanja i obrazovanja. Obrazovanje, prema njegovim rečima, treba da doprinese očuvanju Božijeg obraza u čoveku, zbog čega duhovna, etička i moralna načela ne bi trebalo da budu odvojena od procesa odrastanja i sticanja znanja.
Ove greške odraslih mogu najviše uticati na decu
Govoreći o svetu u kojem današnja deca odrastaju, mitropolit ukazuje na brojne izazove savremene civilizacije. Otuđenost, nedostatak ljubavi, duhovna i moralna raslabljenost, trka za materijalnim dobrima i ubrzan razvoj tehnike i tehnologije samo su neki od uticaja kojima su mladi izloženi.
Ipak, odgovornost za vaspitanje dece, kako poručuje, ne može se prebaciti samo na školu ili institucije. Ona najpre počinje od odraslih i njihovog ličnog primera.
– Zato svako vaspitanje i obrazovanje mora početi od nas samih. Ako mi, odrasli, budemo živeli u miru, ljubavi, istini, slobodi i odgovornosti, onda će se to prenositi i na decu – navodi mitropolit Joanikije.
Ova poruka posebno dobija na značaju u vremenu u kojem deca veliki deo svog vremena provode uz različite izvore informacija i digitalne sadržaje. U takvom okruženju primer roditelja, učitelja, profesora i drugih odraslih postaje još važniji, jer dete vrednosti ne usvaja samo kroz ono što mu se govori već i kroz ono što svakodnevno vidi.
Mitropolit se u svojoj poruci osvrće i na odnos prema drugim narodima i kulturama. Učenje stranih jezika, upoznavanje drugih kultura i običaja vidi kao način da mladi prošire svoje vidike i nauče da prihvataju i poštuju drugačijeg.
Ali, pre upoznavanja tuđeg, potrebno je dobro poznavati sopstveno nasleđe. Zato Joanikije posebno govori o srpskom jeziku i ćirilici, naglašavajući njihovu vezu sa istorijom, kulturom, tradicijom i duhovnošću srpskog naroda.
Zašto mitropolit Joanikije posebno govori o srpskom jeziku i ćirilici
– Pre svega, naša najsvetija dužnost je da čuvamo i negujemo srpski jezik i ćirilično pismo. Bez njih teško da možemo razumeti svoju slavnu istoriju, kulturu, tradiciju i duhovnost – ističe mitropolit.
U njegovoj poruci očuvanje jezika i pisma nije predstavljeno samo kao pitanje kulturnog nasleđa, već i kao odnos prema prethodnim generacijama koje su upravo kroz jezik i pismo sačuvale i prenele svoje duhovno i kulturno iskustvo.
– Odreknemo li se srpskog jezika i ćirilice, odrekli smo se i svojih slavnih predaka, koji su ih vekovima negovali, čuvali i na njima stvarali najveličanstvenija dela – poručuje Joanikije.
Obraćajući se na kraju direktno deci i mladima, mitropolit ih podseća da u njima vidi buduće naučnike, profesore, lekare, književnike, umetnike, sveštenike, zanatlije i vredne domaćine. Njegove reči istovremeno predstavljaju ohrabrenje mladima, ali i podsećanje odraslima da imaju zadatak da im pomognu na putu odrastanja i sazrevanja.
Nova školska godina tako u njegovoj poruci postaje više od početka još jednog ciklusa učenja. Ona je prilika da se znanje poveže sa vrlinom, a obrazovanje sa odgovornošću i ljubavlju prema bližnjem.
Svoju poruku mitropolit Joanikije završava molitvom i očinskim blagoslovom upućenim deci, roditeljima, vaspitačima, učiteljima i profesorima, sa željom da im Bog podari snagu za sve što ih očekuje.
– Povodom nove školske godine, sa trona i od kivota Svetog Petra Cetinjskog šaljem molitve i očinski blagoslov svoj deci, roditeljima, vaspitačima, učiteljima i profesorima da Bog podari zdravlja, strpljenja, ljubavi i dobrog nastrojenja za čitanje, učenje i usavršavanje, kako u znanju tako i u vrlini i svakom dobrom delu – zaključuje mitropolit Joanikije.
BONUS VIDEO
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Kada su se Mihajlo i Ana izgubili u šumi, neobičan drveni krstić i zvuk crkvenog zvona poveli su ih putem na kojem su otkrili da pomoć ponekad stiže onda kada joj se najmanje nadamo.
Jedna neobična avantura naučila je Milicu da se ne plaši sujeverja, već da veruje Bogu i čini dobro.
POGLEDAJTE JOŠ:
NOVE LAŽI BLOKADERA: Ni među potpisnicima „Studentske liste“ NEMA STUDENATA!
„NANOSI ŠTETU, KRŠI OBAVEZE, OMALOVAŽAVA…!“ Oglasio se SPS posle izbacivanja Ružića iz stranke!
BRANKO RUŽIĆ IZBAČEN IZ SPS! Statutarna komisija donela odluku!