MINISTARKA JELENA ŽARIĆ KOVAČEVIĆ PODELILA VAŽNE VESTI! Cilj zakona jačanje podrške porodici, ne promena definicije porodice!

Foto: FOTO TANJUG/MINISTARSTVO DRŽAVNE UPRAVE I LOKALNE SAMOUPRAVE/nr

Ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević izjavila je danas da izmena i dopuna Porodičnog zakona ne menja definiciju braka i porodice, i istakla da se u javnosti mešaju nadležnosti različitih zakonskih akata kada su u pitanju dopune i izmene ovog zakona, čime se bespotrebno širi strah među građanima.

Ona je za K1 televiziju rekla da sankcije za roditelje ne postoje i da ne postoji oduzimanje dece roditeljima, napomenula je ministarka i dodala da se jasno zna kako se inkriminiše krivično delo nasilje u porodici, odnosno da je to predviđeno Krivičnim zakonikom, dok Porodični zakon sa tim nema nikakve veze.

Više o ministarki Žarić Kovačević pročitajte ovde. 

„>

Tanjug Vladimir Pori

Pogledaj galeriju

FOTO TANJUG/ RADE PRELIĆ/ bg

„>

FOTO TANJUG/ RADE PRELIĆ/ bg

Pogledaj galeriju

Govoreći o javnoj raspravi o Nacrtu izmena i dopuna Porodičnog zakona koja je trajala do 16. aprila, Žarić Kovačević je rekla da je ova javna rasprava obuhvatila četiri okrugla stola održana u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, i istakla da je odziv bio veliki, s obzirom na to da je putem tih sastanaka i preko mejlova dobijeno oko 300 predloga koji se ne odnose samo na odredbe čije je izmene Ministarstvo ponudilo.

– Kada smo krenuli u proces, na sednici Vlade usvojen je nacrt koji ćemo predstaviti javnosti. Pozitivno u celoj ovoj priči je to što ima dosta sugestija. Obraćali su nam se građani koji su imali šta da kažu i daju sugestije, ali i advokati, sudije, tužioci, Zaštitnik građana, UNICEF, kao i nevladin sektor. Na radnoj grupi je da sve te sugestije pregleda i uporedi, a mnoge od njih će biti usvojene. To je velika pomoć zaposlenima u Ministarstvu – navela je ona.

Ministarka je izjavila da pomoć koja je došla sa strane može biti objektivnija i bolja u formulisanju određenih odredbi, zbog čega će i Ministarstvo uvažiti mnoge pristigle predloge.

Izveštaj trenutno ima oko 180 strana, a mislim da će imati i više od 200 stranica kada ga objavimo na sajtu Ministarstva, rekla je Žarić Kovačević i dodala da će javnost biti upoznata sa tim koje su sugestije uvažene, a koje nisu i zbog čega.

Osvrćući se na dezinformacije koje su se pojavile u javnosti, a koje su se ticale definicije braka i porodice, Žarić Kovačević je napomenula da ljudi koji su stručni u sličnim oblastima ili koji se bave pravom nemaju pravo da iznose kvalifikacije koje su neistinite, i dodala da kada je započeta javna rasprava Ministarstvo se suočilo sa pitanjima da li će se uvoditi istopolne zajednice i da li će se mama i tata od sada zvati roditelj 1 i roditelj 2.

– Neverovatno je da čujete od advokata da postoji izraz roditelj 1 i 2 i da na tome gradi priču protiv izmena ovog zakona. Umesto da govorim o pozitivnim stvarima nacrta zakona, bavila sam se demantovanjem neistina. Uvođenja istopolnih brakova neće biti, nismo menjali definiciju braka niti porodice. Takođe, nemamo nikakvu aplikaciju preko koje će deca prijavljivati svoje roditelje, učeći ih da im kupe patike od 500 evra – istakla je ministarka.

Na pitanje odakle je potekla ideja o digitalnoj platformi, koja je u javnosti pogrešno protumačena kao sredstvo za „prijavljivanje roditelja“, Žarić Kovačević je rekla da Ministarstvo nije stavilo aplikaciju u nacrt koji je dat na usvajanje, već da će radna grupa raditi na svim predlozima koji su pristigli.

Kako je navela, predlog da se aplikacija unese u izmene i dopune Porodičnog zakona pojavio se nakon tragedije u Ribnikaru, a njegov cilj nije bio da deca prijavljuju roditelje, već da se prati učestalost nasilja i da li se ono širi ili raste.

Kada je reč o odredbama o preventivnom i korektivnom nadzoru, ministarka je istakla da to nije novina, već da su to mehanizmi koji postoje godinama, i dodala da su to konstrukcije koje su jako komplikovane i koje su bacile senku na ove izmene i dopune.

– Niko ovde roditeljima neće govoriti kako da vaspitavaju svoju decu, niti će ih u tome sprečavati. Ovde se radi o jačanju kapaciteta organa starateljstva i centara za socijalni rad, koji imaju stručne ljude koji će raditi sa roditeljima i decom kada to bude potrebno. Digla se prašina oko preventivnog i korektivnog nadzora, a on se nalazi i u aktuelnom zakonu koji je na snazi od 2005. godine – izjavila je Žarić Kovačević.

Kako je objasnila, to je mogućnost centrima za socijalni rad da deluju u određenim situacijama, na primer kada se brak razvede i odnosi su toliko narušeni da dete može da viđa jednog roditelja samo uz kontrolu centra.

Dodala je da ukoliko oni uspeju da izgrade dobar odnos između deteta i tog roditelja tako da roditelj kasnije može samostalno da vodi dete na more, to je pozitivna strana zakona.

Ministarka je naglasila da se u javnosti mešaju nadležnosti različitih zakonskih akata, čime se bespotrebno širi strah među građanima, i dodala da sankcije za roditelje ne postoje kao i da ne postoji oduzimanje dece roditeljima.

– Jasno se zna kako se inkriminiše krivično delo nasilje u porodici, ono je predviđeno Krivičnim zakonikom, dok Porodični zakon sa tim nema nikakve veze – poručila je Žarić Kovačević i dodala da je fokus Ministarstva isključivo na podršci porodici.

Govoreći o korektivnom nadzoru, ministarka je objasnila da država ne želi da preuzme ulogu vaspitača u domovima građana i da korektivni nadzor ne pojačava kontrolu nad roditeljima, odnosno da su roditelji ti čija su deca i da će oni određivati način na koji će ih vaspitavati.

Država nema upliv u taj proces, ali je tu da pomogne kroz savetodavni rad i kontrolu besa, ako se proceni da je to potrebno, izjavila je Žarić Kovačević i poručila da je cilj da roditelj bude prisutan i dostupan, gradeći odnos poverenja sa detetom.

Ona je podsetila da su izmene zakona usklađene sa evropskim standardima i preporukama UN, i dodala da je Evropska komisija u izveštaju iz 2025. godine jasno naglasila da Srbija treba da izmeni porodično pravo kako bi se potpuno zabranilo telesno kažnjavanje dece, kao i dečji brakovi.

– To su standardi civilizovanog društva. Veoma je štetno što se u javnosti širi strah od oduzimanja dece, jer to prosto nije istina. Umesto da govorimo o unapređenju prava dece, mi trošimo vreme na demantovanje opasnih konstrukcija koje uznemiravaju javnost. Ova atmosfera je stvorena jer nekome smetaju promene zbog individualnih stavova ili interesa, a to se nažalost lomi preko leđa države – izjavila je ministarka.

Kada je u pitanju moralna obaveza društva da zaštiti decu, Žarić Kovačević je rekla da se ranije uvek govorilo da ne smemo okretati glavu od nasilja nad ženama i da ono ne sme ostati zatvoreno u četiri zida, a isti princip mora važiti i za decu.

Istakla je da ukoliko se zna da dete trpi ugrožavanje, normalno je da se to prijavi, i dodala da to ne znači da će se prijavljivati svaka situacija na ulici, poput obične čuške.

– Poenta je u prepoznavanju ozbiljnog nesklada i ugroženosti deteta. Deca neće imati taj način prijave koji je u javnosti ocenjen kao loš, ali naša ljudska obaveza da pružimo ruku onima koji su ugroženi ostaje ista – dodala je ona.

Ministarka je napomenula da odredbe o pravu deteta da se obrati nadležnim institucijama nisu novina, već da postoje više od dve decenije, odnosno u zakonu iz 2005. godine, gde stoji da se dete može obratiti samostalno ili preko drugog lica sudu, Zaštitniku građana ili drugim organima kako bi zatražilo pomoć u ostvarivanju prava na izražavanje mišljenja.

– Mi smo, na predlog struke, toj listi samo dodali Javno tužilaštvo. Da li iko zaista misli da dete od pet godina zna šta su ljudska i manjinska prava? Ne znam čega se roditelji plaše, sopstvene dece? Malo dete i ne zna da Zaštitnik građana postoji, a kamoli kako da mu se obrati. Ove odredbe služe zaštiti dece u ekstremnim situacijama, a ne kao alat za ucenjivanje roditelja – rekla je ministarka.

Na pitanje ko vrši procenu i odlučuje o merama u porodici u kojoj je prijavljeno nasilje, Žarić Kovačević je rekla da procenu vrši organ starateljstva, odnosno centar za socijalni rad, i naglasila da u svim predmetima u kojima su deca akteri osnovna vodilja mora biti najbolji interes deteta.

Centar se uključuje sa svojim timom stručnjaka, psihologa, pedagoga i socijalnih radnika, i odluke se ne donose proizvoljno već na osnovu stručne procene, objasnila je ministarka.

Osvrćući se na situacije u kojima deca pokazuju poremećaje u ponašanju, Žarić Kovačević je istakla da u tim slučajevima država i roditelji moraju delovati sinergijski, i dodala da je cilj zakona jačanje porodice kako bi se pomoglo detetu koje je, na primer, sa 14 ili 16 godina postalo delinkvent.

– Želimo da pomognemo tom detetu da se izvuče iz takve situacije. Dok država definiše zakonske okvire i načine reagovanja stručnih organa, porodica je ta koja primenjuje direktne vaspitne mere. To podrazumeva sprečavanje kontakta sa lošim društvom ili kazne poput oduzimanja telefona i zabrane kasnih izlazaka. To su legitimne vaspitne metode i niko ih ne osporava – zaključila je ministarka.

BONUS VIDEO: