KOJE MISLI VODE ČOVEKA U SMRTNI GREH: Sveti Dimitrije Rostovski otkriva granicu između iskušenja i pada

Kada nečiste, uznemirujuće ili bogohulne pomisli dođu u čovekov um, mnogi se suočavaju sa teškim pitanjem: da li je sama njihova pojava već greh i da li čovek zbog njih snosi krivicu? Upravo ta nedoumica često donosi nemir, strah i osećaj duhovne slabosti, iako čovek u sebi zapravo vodi borbu protiv onoga što ne želi. Odgovor na ovo pitanje Sveti Dimitrije Rostovski pronalazi u razlikovanju same pomisli od svesnog pristanka na nju.

On podseća da nisu sve misli koje se pojave u čovekovoj duši izraz njegove volje. Kao što iskušenje nije isto što i pad, tako ni pojava zle pomisli nije isto što i prihvatanje greha. Prava duhovna borba počinje onda kada čovek prepozna takvu pomisao, odbaci je i ne dozvoli joj da se ukoreni u njegovom srcu.

Sveti Dimitrije Rostovski je o ovoj unutrašnjoj borbi govorio:

– Pošto mnoge ljude zle pomisli, naročito hulne pomisli koje neprijatelj (đavo) podmeće, uznemiravaju i dovode u nedoumicu, korisno je da ih poznajemo i razumemo kada su one grešne, a kada nisu. Takođe je važno da naučimo kako da se protiv njih borimo i kako da ih udaljimo od sebe.

Čoveka naročito uznemiravaju tri vrste pomisli: pomisli nečistote, pomisli neverovanja i hulne pomisli. Lek protiv ovakvih iskušenja sastoji se u tome da razumemo sledeće: sama pojava zle pomisli nije greh ako čovekova volja i razum ne pristaju na nju, već je odbacuju, protive joj se i ne žele je.

Međutim, kada se čovekov razum i volja svojevoljno zadržavaju na takvim mislima, kada ih prihvataju, kada u njima nalaze zadovoljstvo i čuvaju ih u svome srcu, tada te pomisli postaju smrtni greh.

Ako čoveka takve pomisli uznemiravaju, a on im ne pristaje niti ih prihvata, ali se ipak muči i smatra sebe krivim zbog njih, tada je obmanut od đavola. Takav čovek je malodušan i ne razlikuje samu pomisao od pristanka na nju.

Jer nije svaka pomisao koja se pojavi u čovekovom umu ujedno i njegov svesni pristanak na nju. Pristanak postoji tek onda kada čovek zavoli zle misli, kada u njima nalazi zadovoljstvo, kada ih svesno prihvata, želi i umnožava u svome umu. Ali ako ih odbacuje i ne želi, ako one same dolaze u njegove misli, a on se od njih odvraća, to je siguran znak da im njegova volja nije pristala.

Zato čovek ne treba da se uznemirava u savesti zbog takvih pomisli. Naprotiv, upravo onda kada ga one najviše napadaju, a on im se istrajno suprotstavlja i ne pristaje na njih, Bog mu umnožava nagradu za njegovu borbu – govorio je Sveti Dimitrije Rostovski.

Pouka Svetog Dimitrija Rostovskog podseća da se duhovni život ne meri time da li čovek nikada neće biti napadnut lošom pomišlju, već time kako na nju odgovara. Onaj ko se bori, ko odbacuje ono što ne želi i čuva svoje srce od pristanka na zlo, već se nalazi na putu pobede. U toj tihoj unutrašnjoj borbi, koju niko osim Boga možda ne vidi, čovek ne gubi svoju dušu, već je upravo izgrađuje.

Kada čovek misli da je predaleko od Boga, ove reči ruskog svetitelja vraćaju nadu.

Veliki svetitelj pravoslavlja upozoravao je da ljutnja ne povređuje samo druge ljude, već zarobljava i onoga koji joj se prepusti, a u njegovim rečima nalazi se put ka smirenju i duhovnoj slobodi.

Kada život postane pretežak i izgubi se osećaj smisla, pravoslavno predanje nudi drugačije viđenje: iskušenja nisu znak napuštanja, već put koji se kasnije otkriva kao vođenje kroz veru i istrajnost.

Ono što većina ljudi prećuti i nosi godinama u sebi, prema rečima svetogorskog podvižnika, može se skinuti sa savesti tek kada se jasno i iskreno izgovori.