KO UČINI OVAJ GREH, NEĆE GA SPASITI NI POST, NI MOLITVA, NI PRIČEŠĆE: Sveti Jovan Zlatoust otkrio šta Bog ne prihvata

Kada nas neko povredi, lako se dogodi da danima, pa i godinama, u sebi čuvamo gorčinu i čekamo da druga strana prizna krivicu. Međutim, pravoslavno hrišćanstvo upozorava da zlopamćenje nije samo teret koji narušava odnose sa ljudima već i prepreka na putu ka Bogu. Sveti Jovan Zlatoust u jednoj svojoj pouci objašnjava zašto oproštaj ne sme da bude manje važan od molitve, posta i pričešća Svetim Tajnama.

– Ni za šta se nećemo truditi toliko koliko da se oslobodimo od gneva i zlopamćenja, i da se izmirimo sa onima koji se prema nama odnose neprijateljski, znajući da ni molitva, ni milostinja, ni post, ni pričešćivanje Svetim Tajnama, niti bilo šta slično, neće biti u stanju da nas zaštiti u dan Suda, ako budemo pamtili zlo koje su nam drugi naneli.

Neće pogrešiti onaj ko greh zlopamćenja nazove težim od svakog drugog greha. Bog ništa toliko ne mrzi koliko zlopamćenje i niko Mu nije toliko odvratan koliko čovek zlopamtljiv, koji u sebi pothranjuje gnev (protiv bližnjih). Kako možeš da želiš da Bog bude milostiv prema tebi kada si nepopustljivo okrutan i nesažaljiv prema rabu Božijem sličnom tebi?

Ožalostio te je tvoj bližnji? I ti često ožalošćuješ Boga! Uz to, tvoj bližnji te je, možda, ožalostio u napadu gneva, kada si ga uvredio, a ti ožalošćuješ Boga, iako ti On nije naneo nikakvo zlo, niti te je ikada uvredio, već, naprotiv, od Njega svakodnevno primaš mnoga dobročinstva. Kako ćemo se onda opravdati i kakvom se oproštaju onda možemo nadati? Kada bi Bog hteo da nas strogo kazni za naše prestupe protiv Njega, ne bismo poživeli ni jedan jedini dan. Prorok David kaže: Gospode, ako bi gledao na bezakonja, Gospode, ko bi opstao? (Ps. 130, 3). Slava Gospodu za sve, u vekove!

Oprost počinje od odluke da ne hranimo gnev

Pouka Svetog Jovana Zlatousta suočava nas sa pitanjem koje nije lako postaviti sebi: tražimo li od Boga milost koju sami uskraćujemo drugima? Molitva, post, milostinja i pričešće Svetim Tajnama imaju svoje mesto u životu pravoslavnog hrišćanina, ali ne mogu da budu izgovor za tvrdokornost prema bližnjem.

Oprost ne znači da treba da opravdamo nepravdu, zaboravimo svaku povredu ili se vratimo u odnos koji nas ugrožava. On znači da ne dopustimo da tuđa greška postane razlog da i sami živimo u gnevu i želji za osvetom.

Čitanje Jevanđelja za nedelju 19. sedmice po Duhovima

Shutterstock/Vitstyle

 

Druga poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 194 (11,31-33; 12,1-9)

31. Bog i Otac Gospoda našega Isusa Hrista, koji je blagosloven va vek, zna da ne lažem.  32. U Damasku namesnik cara Arete čuvaše grad Damask želeći da me uhvati,  33. i spustiše me kroz prozor u kotarici preko zida te izbegoh iz njegovih ruku.1. Ne koristi mi da se hvalim, jer ću doći na viđenja i otkrivenja Gospodnja.  2. Znam čoveka u Hristu koji pre četrnaest godina – da li u telu, ne znam, da li izvan tela, ne znam, Bog zna – bi odnesen do trećega neba.  3. I znam da taj čovek – da li u telu, da li izvan tela, ne znam, Bog zna  4. bi odnesen u raj i ču neiskazane reči koje čoveku nije dopušteno govoriti. 

5. Takvim ću se hvaliti, a samim sobom neću se hvaliti, osim ako nemoćima svojim.  6. Jer kad bih se i hteo hvaliti, ne bih bio bezuman, jer bih istinu kazao; ali se uzdržavam, da ne bi ko pomislio za mene više od onoga što vidi u meni, ili čuje od mene.  7. I da se ne bih pogordio zbog mnoštva otkrivenja, dade mi se žalac u telo, anđeo satanin, da mi pakosti, da se ne ponosim.  8. Za njega triput Gospoda molih, da odstupi od mene;  9. I reče mi: „Dosta ti je blagodat moja; jer se sila moja u nemoći pokazuje savršena.” Zato ću se najradije hvaliti svojim nemoćima, da se useli u mene sila Hristova.

Jevanđelje po Luki, začalo 26. (6,31-36)

31. I kako hoćete da vama čine ljudi, činite tako i vi njima.  32. I ako ljubite one koji vas ljube, kakva vam je hvala? Jer i grešnici ljube one koji njih ljube.  33. I ako činite dobro onima koji vama čine dobra, kakva vam je hvala? Jer i grešnici čine tako.  34. I ako dajete u zajam onima od kojih se nadate da ćete dobiti, kakva vam je hvala? Jer i grešnici grešnicima daju u zajam da dobiju opet onoliko.  35. Nego ljubite neprijatelje svoje, i činite dobro, i dajite u zajam ne nadajući se ničemu; i plata će vam biti velika, i bićete sinovi Svevišnjega, jer je on blag i prema nezahvalnima i zlima.  36. Budite, dakle, milostivi kao i Otac vaš što je milostiv.

BONUS VIDEO

 

 

Pouka svetogorskog starca otvara pitanje zbog čega se greh više ne krije, već se često predstavlja kao sloboda, dok se moral, uzdržanje i pobožan život sve češće proglašavaju zaostalima.

Jedna pouka ruskog svetitelja posebno se odnosi na trenutke kada tuđa nepravda probudi bes, želju za osvetom ili potrebu da uzvratimo, ali odgovor koji nudi ide u sasvim drugom smeru.

Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.

Ruski svetitelj objašnjavao je kako neprestana potraga za razonodom može da prikrije unutrašnju prazninu i potisne brigu o bližnjima, molitvu i duhovni život.