KO DOBIJA MESTO NA PRESTOLU? Vladika Nikolaj objasnio šta bismo svi morali da znamo o pobedi

U obećanju, izgovorenom kroz besedu vladike Nikolaja Velimirovića za četvrtak 3. sedmice po Vaskrsu, nema ni trunke sentimentalnosti niti lakog ohrabrenja. Pred čoveka se stavlja slika borbe koja prevazilazi njegove prirodne granice, jer se ne vodi protiv prolaznih slabosti, nego protiv onoga što ga nadilazi po starini i upornosti: greha, smrti i tame koja se ne povlači sama od sebe. U toj oštrini poruke otvara se i smisao obećanja — ne kao nagrade za trud, nego kao posledice pripadanja Hristu, jedinom u kome pobeda prestaje da bude nedostižna i postaje moguća.

Beseda o divnom obećanju Hristovom

Koji pobijedi daću mu da sjedi sa mnom na prestolu mojemu. (Otkr. 3, 21)

To je, braćo, obećanje Hrista, Pobedioca đavola, greha i smrti. No i đavo, i greh, i smrt jači su od čoveka – ko ih može pobediti? Niko osim Hrista i onih koji čvrsto stanu uz Hrista i s Njegovim oružjem stupe u borbu. Đavo je star kao svet, i stariji još od sveta. Kako može čovek, čiji se vek meri pedlju, pobediti onoga koji se mnoge hiljade godina uči borbi protiv ljudi? Kako će jedan smrtan stvor savladati sva đavolska iskušenja, čiji broj iznosi koliko i broj zala na zemlji? Nikako, ako ne zna da Gospod Isus pobedi tri glavne vrste đavolskih iskušenja na gori visokoj. I nikako, ako čovek ne stane čvrsto uz Hrista, starijeg od vremena i moćnijeg od svih angela, zlih i dobrih.

Greh je star kao i đavo. Kako može čovek, čiji se vek meri pedlju, izbeći greh, koji se kao zarazna bolest i zao miris prenosi s kolena na koleno i s čoveka na čoveka otkad čovek postoji na ovoj i ovakvoj zemlji? Nikako, ako ne zna da je postojao jedan Čovek, jedan jedini, koji ne zgreši ni u rođenju ni po rođenju — Bogočovek Isus Hristos, koji smernošću Svoga čovečanstva i ognjem Svoga božanstva skruši greh na Krstu. I nikako, ako čovek ne stane čvrsto uz Hrista, starijeg od greha i moćnijeg od svih sejača i nosilaca greha.

Smrt je stara kao i čovek, isterani iz Raja. Kako može čovek, čiji se vek meri pedlju, pobediti smrt na ovome groblju svetskome? Nikako, ako ne prizna silu Krsta i stradanja Hristova, i istinitost vaskrsenja Njegovog iz groba. Nikako, ako ne stane čvrsto uz Hrista, svemoćnog pobedioca smrti.

O kakva krasna nagrada onima koji pobede! Oni će sedeti, uvenčani vencima slave, na prestolu najvećega Pobedioca na nebu i na zemlji! Njemu neka je slava i hvala vavek. Amin.

U besedi za sredu Svetle sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, vladika, tumači stih iz Poslanice Rimljanima i otvara neobičan i snažan pogled na čovekovu sudbinu, u kojem se otkriva ideja o trajnoj pripadnosti Bogu.

Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak Svetle sedmice donosi tumačenje događaja u kojem Hristos, prema hrišćanskom predanju, silazi u ad i donosi preokret koji se odnosi na čitavo čovečanstvo.

U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak Svetle sedmice razotkriva se smisao stradanja kroz sliku tela koje biva srušeno, ali ustaje snažnije, noseći poruku o neuništivosti vere i pobedi života nad smrću.

U besedi za ponedeljak druge sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na to kako smer srca određuje ono što čovek vidi i zašto se smisao prepoznaje tek kada se pogled podigne iz prolaznosti ka večnom izvoru života.