KAKO JE SVETI ILIJA UZNESEN NA NEBO U OGNJENIM KOČIJAMA: Sveti oci tumače jedan od najzagonetnijih biblijskih događaja

U životu proroka Ilije postoji jedan upečatljiv događaj poznat mnogim vernicima: on je uznet na nebo u ognjenim kolima. Ali na kakvo je nebo zapravo uznesen prorok Ilija? I šta predstavljaju ta neobična kola kojima je bio uznet?

Kako je prorok Ilija uznesen na nebo i gde se nalazi raj?

O ovom događaju govori Četvrta knjiga o carevima: „Kada je došlo vreme da Gospod uznese Iliju u vihoru na nebo, pođe Ilija sa Jelisejem iz Galgala… I reče Jelisej: Duh koji je u tebi neka bude dvostruko na meni. A on [Ilija] reče: Teško si zatražio. Ako vidiš kako ću biti uzet od tebe, biće ti tako; ako pak ne vidiš, neće biti. I dok su išli putem i razgovarali, iznenada se pojaviše ognjena kola i ognjeni konji, razdvojiše ih, i Ilija se u vihoru uznese na nebo“ (4 Car. 2, 1; 9-11).

Iz ovog kazivanja jasno se vidi da ni sama ognjena kola niti nebo nisu središte ovog događaja. Ona su samo simboli koji ukazuju na smisao onoga što se dogodilo, a koji je veoma teško izraziti racionalnim jezikom.

Ipak, možemo razumeti da se Ilija nije uzneo sam od sebe, već da ga je uzneo Gospod. Pri tome, prorok do poslednjeg trenutka nije znao da li će se to zaista dogoditi.

Ali ostaje pitanje: na koje je nebo Gospod uzneo proroka Iliju?

Ovo pitanje je još složenije ako se pogleda crkvenoslovenski tekst, koji zvuči još tajanstvenije: „I vzjat bist Ilija vihrom jako na nebo“ – odnosno: Ilija bi uzet vihorom „kao na nebo“.

Dakle, nije reč o tome da su ga ognjena kola odnela na neko vidljivo nebo, već o sili i pokretu kojim ga je Gospod uzneo.

Šta Sveto pismo kaže o nebi u raju?

Kuda je, dakle, Gospod preselio proroka Iliju?

Mnogi Sveti oci i ugledni tumači Svetog pisma davali su isti odgovor: u raj. Međutim, odmah su davali i određena pojašnjenja.

Sveti Beda Časni, veliki bogoslov i tumač Svetog pisma, koji je živeo krajem VII i početkom VIII veka u Britaniji, smatrao je da je Ilija bio uznesen „u vazduh, na visinu sa koje je potom nevidljivo prenet u rajsko blaženstvo“.

Mnogo kasnije, na prelazu iz XIX u XX vek, ruski episkop Visarion (Nečajev) pisao je da je samo spolja izgledalo „kao da se Ilija uznosio na vidljivo nebo“, dok je u stvarnosti bio uzet „u nevidiva gornja obitališta među nebeske stanovnike“.

Zašto su bila potrebna ovakva pojašnjenja? Zato što se, prema Svetom pismu, raj ne nalazi na onom „nebu“ koje čovek vidi kada pogleda iznad sebe. Ako otvorimo početak Knjige Postanja, čitamo da je Gospod zasadio raj u Edemu, na istoku, i tamo nastanio čoveka koga je stvorio (Post. 2, 8).

Rajski vrt nije bio stvoren negde na nebesima, već na prvobitnoj zemlji. Iz njega je izvirala velika reka koja se kasnije delila na četiri toka: Fison, Geon, Tigar i Eufrat (Post. 2, 10-14). Međutim, posle pada prvih ljudi u greh, čovek je bio izgnan iz Edema, a raj mu je postao nedostupan. Tako je ostalo sve dok Isus Hristos nije ponovo otvorio put u raj čoveku koji se iskreno kaje, prinoseći svoju iskupiteljsku žrtvu na Krstu.

„Zaista ti kažem: danas ćeš biti sa Mnom u raju“ (Lk. 23, 43), bile su reči koje je prvi čuo razbojnik raspet pored Hrista, koji je sa iskrenim pokajanjem priznao svoju veru u Gospoda.

Raj se može nazvati „nebom“ samo uslovno, ali bi, čini se, bilo pogrešno reći da se on i dalje nalazi negde na zemlji. Sveti oci opisuju raj, odnosno Carstvo nebesko i Gornji Jerusalim, ne kao određeni prostor, već kao stanje čoveka.

Prepodobni Maksim Ispovednik piše: „Jedni smatraju da je Carstvo nebesko način života dostojnih na nebesima. Drugi ga određuju kao anđeloliko stanje onih koji se spasavaju. Treći ga vide kao izraz božanske lepote onih koji u sebi nose obraz Nebeskog Boga. Sva ova tri mišljenja, po mom shvatanju, saglasna su sa istinom.“

Mi ne možemo sa sigurnošću reći gde se raj nalazi, ali možemo reći da je on stanje potpune blizine Bogu, stanje ljubavi, radosti i svetlosti. Upravo tamo Gospod je uzneo proroka Iliju.

Wikipedia

 

Kako je Ilija mogao biti uznesen u raj koji čoveku više nije bio dostupan?

To je zaista zadivljujuća činjenica: ljudi koji su živeli pre Hristovog dolaska nisu mogli ni da se nadaju ulasku u raj.

U Svetom pismu se, i to samo u nagoveštajima, govori još o jednom slučaju, pored Ilijinog, kada je starozavetni pravednik bio uznesen Bogu. Reč je o Enohu, potomku Adama i Eve u sedmom kolenu. „I hođaše Enoh sa Bogom; i nesta ga, jer ga uze Bog“ (Post. 5, 24).

Tumačenje ovog mesta nalazimo u nekanonskoj biblijskoj knjizi Premudrosti Isusa, sina Sirahovog: „Enoh ugodi Gospodu i bi uzet na nebo – obraz pokajanja za sva pokolenja“ (Sir. 44, 16).

Sveti Kirilo Jerusalimski je u IV veku pokušao da napravi razliku između „neba“ na koje je uznesen prorok Ilija i samoga raja. Pri tome se pozvao na poznate reči apostola Pavla iz Druge poslanice Korinćanima, gde apostol govori o čoveku u Hristu koji je „uznesen do trećeg neba“ i „u raj“, gde je čuo „neizrecive reči koje čoveku nije dopušteno da izgovori“ (2 Kor. 12, 2-4).

Na osnovu ovog mesta, Sveti Kirilo je zaključio da se raj nalazi na trećem nebu, dok je Iliju, kao i druge starozavetne pravednike, Bog najverovatnije uzneo samo na prvo nebo.

Prema ovom tumačenju, Ilija nije bio uznesen u sam raj, već u neko njegovo predvorje. Naravno, to je samo pretpostavka koja takođe otvara određena pitanja. Na primer, nameće se pitanje po čemu bi se takvo predvorje raja razlikovalo od učenja o čistilištu, koje pravoslavno bogoslovlje ne prihvata.

Zato možda nije sasvim ispravna često ponavljana tvrdnja da je prvi čovek koji je ušao u raj bio upravo razbojnik raspet pored Hrista.

Ipak, primer pokajanog razbojnika ima izuzetno veliki značaj za nas. Jer ni Ilija, ni Enoh, niti bilo koji čovek ne bi mogao biti spasen bez zajednice sa Hristom i učešća u Njegovoj iskupiteljskoj žrtvi. A upravo je razbojnik bio prvi čovek koji je neposredno posvedočio tu žrtvu i prvi koji je, zajedno sa Hristom, ušao u raj.

U suštini, jedno je potpuno jasno: i Enohovo i Ilijino uznesenje bili su jedinstveni događaji u istoriji spasenja. Oni su imali za cilj da učvrste veru čoveka Starog zaveta u zagrobni život i buduće vaskrsenje mrtvih.

O tome je krajem XIX veka pisao poznati ruski biblista i profesor Petrogradske duhovne akademije Aleksandar Pavlovič Lopuhin.

Istu misao razvijao je i episkop Visarion (Nečajev), koji je pisao da se sa Ilijom i Enohom dogodilo ono što će se dogoditi prilikom Drugog dolaska Hristovog sa onima koji tada budu zatečeni u životu: „Oni neće umreti, nego će se zajedno sa vaskrsnima iz mrtvih izmeniti odjednom, u tren oka… i postati neraspadljivi“ (up. 1 Kor. 15, 51-52).

Printscreen

 

Proročki smisao Ilijinog uznesenja

Važno je istaći da je uznesenje proroka Ilije imalo još jedno, ništa manje značajno značenje. Ono je bilo proročki znak i praobraz budućeg Vaznesenja Gospoda Isusa Hrista, četrdesetog dana nakon Njegovog Vaskrsenja iz mrtvih.

O tome je pisao Sveti Kirilo Jerusalimski. „Proroci su tajnu Vaznesenja Gospodnjeg najavljivali ne samo rečima nego i svojim delima“, pisao je Sveti Beda Časni. „I Enoh i Ilija, koji su bili uzeti na nebo, svedočili su da će Gospod uzići iznad svih nebesa.“

Da li su prorok Ilija i Isus Hristos uzneseni na isto „nebo“?

Naravno, između Ilijinog uznesenja i Vaznesenja Gospodnjeg postoji velika razlika.

Gospod Isus Hristos vazneo se Svojom sopstvenom božanskom silom, dok su Iliju uzela ognjena kola, koja mnogi tumači razumeju kao simbol anđelskih sila.

Episkop Visarion (Nečajev) dodaje da je ognjeni izgled kola odgovarao Ilijinoj „vatrenoj revnosti za slavu Božiju“, ali da je istovremeno bio i obraz strašnih sudova Božijih, čiji će vesnik Ilija biti pred Drugi Hristov dolazak.

Ilija je bio uznesen u raj koji je Bog pripremio za ljude, dok se Gospod Isus Hristos uzneo u Svom ljudskom telu u nebesku slavu koja Mu od večnosti pripada kao Bogu.

Crkva ovu istinu izražava rečima da je „Hristos seo s desne strane Oca“.

Ipak, uznesenje proroka Ilije na „nebo“ predstavljalo je upravo praobraz budućeg Vaznesenja Bogočoveka Isusa Hrista. Tu misao, na različite načine, ponavljaju gotovo svi Sveti oci koji su pisali o Vaznesenju.

Isto tako, povratak proroka Ilije na zemlju na kraju vremena, koji je prorekao prorok Malahija (Mal. 4, 5-6), biće najavljen kao siguran znak Drugog dolaska Gospodnjeg.

Živeo je kao ognjeni svedok istine, uzneo se na nebo bez smrti i, prema predanju, čuva se za poslednje dane.

U besedi izgovorenoj 2. avgusta 1974. godine u manastiru Ćelije, Prepodobni Justin Ćelijski govorio je o tome zašto je Ilija ognjeni prorok, kako je vaskrsavao mrtve, spalio vodu i zaključao nebo – ali i zašto će se ponovo pojaviti pred drugi dolazak Hristov.

U Svetom pismu ostalo je zabeleženo da je upravo Sveti Ilija učinio brojna čuda kojima je pokazao svemoć Božju.

Od Ilindana do Uspenja Presvete Bogorodice, vernici će tokom ovog meseca proslaviti neke od najpoštovanijih svetitelja, a posebnu pažnju obratiće na to da slavska trpeza bude pripremljena u skladu sa crkvenim pravilima.